Pero

Subota, 25 Mart 2017 12:13

Ne dozivam, ne žalim, ne plačem

Sergej Jesenjin je napisao izuzetno suptilnu i uzvišenu pesmu Ne dozivam, ne žalim, ne plačem 1921. godine. Zato što pesma slikovito analizira kreativni i životni put priznajući da je on blizu završetka, mnogi književni kritičari smatraju je dostojnim epigrafom rada pesnika. Ovu pesmu je napisao u 26. godini, kada većina ljudi počinje da oseća ukus i šarm života. Ali, Jesenjin nikada nije pripadao većini i njegov duhovni razvoj je bio daleko ispred tih godina. U stvari, on je živeo paralelno nekoliko života, pesnika, građanina, pijanice i grubijana. Zbog toga se u duhovnom smislu ne može tvrditi da je pesmu pisao mlad čovek koji upravo počinje da koristi prve plodove uspeha, već starac sa sedom kosom kome je došlo vreme da sumira rezultate svog života.

Sreda, 22 Mart 2017 19:26

Desanka Maksimović - Prolećna pesma

Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako moje srce polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

Nikad mu put do radionice nije izgledao tako dug. A i stario je, doduše. Mada je i dalje bio suvonjav kao trs loze, mišići se u četrdesetoj više ne zagrevaju tako brzo. Ponekad, čitajući sportske izveštaje u kojima su nekog tridesetogodišnjeg atletu nazivali veteranom, slegnuo bi ramenima. "Ako je on veteran", rekao bi Fernandi, "onda sam ja već za staro gvožđe." Međutim, znao je on da je novinar donekle bio u pravu.

Ali zašto... zašto je sve nečije, a nije moje? Ne, nije čak ni važno što to nije moje, ali zar ne bi bilo lepo da postoji bar jedna stvar koja ne pripada nikome? Ponekad mi se priviđa da su betonske cevi na gradilištima i stovarištima građevinskog materijala moja kuća. Međutim, one su već na putu da pređu u nečiji posed, i pošto bi konačno postale nečije, bez obzira na moje želje i interese, cevi na kraju odatle nestaju. Ili se pretvaraju u nešto što sasvim jasno nije moja kuća.

Sreda, 15 Mart 2017 11:55

Jedna suza

Ljubavna poezija Alekse Šantića je osobena, nastala pod uticajem sevdalinki. Jedna suza spada među njegove najpoznatije i najdirljivije ljubavne pesme. Ova pesma nije neposredno iskazivanje ljubavi ili ljubavne čežnje, već elegični uzdah zbog neostvarene ljubavi. U njoj je iskaz potpuno zasnovan na jakoj doživljanoj osnovi i obojen tonovima patrijahalne i čestite iskrenosti.

Vjernici su kružili oko grobova, govorili o pokojnicima, koji nikad nisu bili potpuno mrtvi, a kad bi zazvonilo na misu, odlazili su da tamo pokopaju svoje grijehe. Tada bi se klakbijski župnik ispeo na propovijedaonicu i govorio o nestalnosti i pokvarenosti mode, a pogibelji, koja prijeti njegovu stadu, što dira u vraga tamo, gdje se on krije: radoznalost i naslada škode poslu i bogatstvu. Iznosio je primjere, spominjao imena.

Sreda, 08 Mart 2017 11:43

Lope de Vega - Žena

Žena je dobro najveće u ljudi,
(ludost je reći da to nije tako)
ona nam daje život, dobro svako,
ona nam često smrt i otrov nudi.

Nedelja, 05 Mart 2017 11:38

Majstor i Margarita

Prvu verziju romana Majstor i Margarita Mihail Bulgakov je počeo da piše 1928. godine, ali ga je spalio 18. marta 1930. godine kada je saznao da je zabranjen njegov pozorišni komad o Molijeru Bratstvo licimera. Ponovo se vraća rukopisu 1931. godine i napisao je osam verzija i više redaktura ovog romana, koji je posle objavljivanja cenzurisanih verzija, u celosti objavljen u Sovjetskom Savezu 1973. godine.

Pošto je izgovorio ove riječi, Voščev se udaljio od nadzornikove kuće cijelu vrstu i tek onda sjeo na ivicu jaruge. Osjetio je sumnju u svoj život i nemoć tijela bez istine - nije se mogao više naprezati i ići drumom ne poznavajući uređenje svijeta, kao ni to čemu teži. Voščev je, izmoren razmišljanjem, legao u prašnjavu travu kraj puta, bilo je sparno, duvao je vjetar, negdje tamo u selu čuli su se pijevci - sve se predavalo smjernom opstanku, samo se Voščev izdvojio i utihnuo.

Ali, kad je otišla, obazreh se ne bih li našao mesto gde da sakrijem lice i odoh iza jedne kapije pivarskog sokaka, stavih rukav na zid i prislonih čelo na nj, pa zaplakah. Dok sam plakao, udarao sam nogom o zid i jako zavrtao i čupao kosu; tako su gorka bila moja osećanja i tako je oštar bio taj bezimeni bol da mi je bilo potrebno protivdejstvo.

Strana 1 od 123
Vi ste ovde: Home Pero