Artnit

Pero

Petak, 13 Septembar 2019 10:27

Nije vjera tvrda u jačega

Narodna basna Nije vjera tvrda u jačega je veoma kratka. Glavni likovi volovi predstavljaju lakoverne ljude, a vuk predstavlja gramzivog lukavog čoveka koji bez milosti izneverava obećanja i dogovore. Sudbina volova oblikuje snažnu opomenu. Naravoučenije je uključeno u celinu basne i funkcioniše kao poslovica, kao efektni sažetak važnog životnog iskustva.

Četvrtak, 12 Septembar 2019 09:57

Zlatoruni ovan

Narodnu bajku Zlatoruni ovan je zapisao Lazar Marjanović, grčki učitelj u Zemunu, i poslao Vuku Stefanoviću Karadžiću koji ju je uvrstio u zbirku Srpske narodne pripovetke i objavio u Beču u štampariji Jermenskog manastira 1853. godine. Njena osnovna poruka je da se slab, nejak, obespravljen, marginalizovan čovek koji je u bajci predstavljen u liku siromašnog mladića može uzdići i pobediti svoje neprijatelje. On rešavanjem teških zadataka dokazuje svoju vrednost i biva za to nagrađen na kraju rukom careve kćeri.

Poezija je jezik mašte i strasti. Ona se odnosi na sve što stvara ljudskom duhu neposredno zadovoljstvo ili bol. Ona je bliska ljudskom srcu i poslovanju, jer predmet poezije može biti samo ono što im je tako neposredno blisko, u najopštijem i najrazumljivijem obliku. Poezija je sveopšti jezik kojim srce opšti sa prirodom i sa samim sobom. Onaj ko prezire poeziju ne može mnogo poštovati ni sebe ni ma šta drugo. Ona nije samo tašta veština (kao što neki misle), bezvredna zabava nekolicine dokonih čitalaca ili časova odmora - ona je bila trud i radost čovečanstva u svim vekovima.

Sreda, 04 Septembar 2019 10:14

Pesma o starom mornaru

Pesma o starom mornaru (The Rime of the Ancient Mariner) se često smatra prekretnicom moderne poezije i začetnicom književnosti britanskog romantizma. Napisao ju je engleski pesnik Samjuel Tejlor Kolridž 1797-1798. godine. Objavljena je 1798. u prvom izdanju Lirskih balada, a zatim je revidirana i objavljena 1817. godine u verziji koja je danas popularna. Pesma je u narativnom stihu koji podseća na baladu, prožeta sujeverjem i natprirodnim slikama sa snažnom moralnom porukom koja je naglašena metaforom albatrosa.

ERNEST: Jadni život! Jadni ljudski život! Zar te se ne doimaju čak ni suze, koje su deo njegove biti, kako nam kaže rimski pesnik?

GILBERT: Bojim se da su me se isuviše rano dojmile. Kad pogleda unazad, na život koji je bio pun nabujalih emocija i zažarenih trenutaka zanosa ili radosti, čoveku se čini da je sve to san, iluzija.

Sreda, 21 Avgust 2019 10:07

Zevs i pčela

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa nisu tipični grčki mitovi o bogovima i herojima, iako bogovi mogu da budu glavni likovi u njima. Basna Zevs i pčela ne odražava religioznu temu u potpunosti i Zevs nije predstavljen kao transcendentno dobro izvan svakog ljudskog nadzora, a pčela ima obavezu da ga poštuje i pokorava mu se. Moralna pouka basne ističe da u molitvama i preklinjanjima niko ne bi trebao poželeti zlo.

Ponekad, kad prelistavam bilježnice, kad samo vidim popis imena o kojima sam sve mislio pisati, spopadne me vrtoglavica. Svaka bi mi od tih osoba donijela sa sobom i cio svoj svijet i istovarila mi ga na pisaći sto; nadala se da ću ga uzeti i natovariti sebi na leđa. Nisam uopće imao vremena za svoj vlastiti svijet; morao sam se ukipiti kao Atlas oslanjajući se nogama na leđa slona koji je stajao na leđima kornjače. A bilo bi posve ludo pokušati dokučiti na čemu stoji kornjača.

Biro za zapošljavanje države Florida bio je zgodno mesto. Nije bila takva gužva kao u losanđeleskom birou, koji je uvek bio pun. Došao je red i na mene za malo sreće, ne mnogo ali bar malčice. Istina je da nisam bio ambiciozan, ali moralo je postojati i neko mesto za neambiciozne ljude, mislim neko bolje mesto od onog koje te obično čeka.

Utorak, 13 Avgust 2019 09:57

Kornjača i orao

Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Kornjača i orao u središte stavlja dve životinje, kornjaču simbol sporosti i orla simbol moći. Kao i većina basni različito je interpretirana kroz istoriju. Uz nju se vezuju moralne pouke da kada bi ljudi imali sve što bi poželeli, često bi bili uništeni i ništa nije sigurno ni lako što nije prirodno. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije.

- Malo muke i nešto više rada može da bude veoma zdravo za ljude našeg stanja - rekoh mu ja; - ali veća bijeda je smrt siromaha. A potom, ostavimo po strani materijalnu patnju: na svijetu postoji danas moralna patnja, koja ne može donijeti nikakva dobra. Rđav čovjek pati, a patnja rđavog čovjeka je bijes; pravednik pati, a patnja pravednikova je mučeništvo koje malo koji čovjek preživi.

Vi ste ovde: Home Pero