Pero

Subota, 24 Decembar 2016 21:11

Božićna priča

A Christmas Carol in Prose, Being a Ghost Story of Christmas, A Christmas Carol, što se često prevodi sa engleskog jezika kao Božićna priča, a u nekim izdanjima i Božićna pesma je jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa. Ovaj roman je sa ilustracijama Džona Leha prvi put objavljen 19. decembra 1843. godine i postigao veliki uspeh, a i danas je jedna od najpopularnijih božićnih priča.

Uspeo sam. Odmah na početku neka bude jasno. Čisto da se za mene ne brinete.

Ja se ne plašim.

Penjem se, nadohvat su mi oblaci. Nebo. Snovi. Beskraj. I na kraju, nadohvat sam sam sebi.

Četvrtak, 22 Decembar 2016 12:12

Ernesto Sabato - Ustajte prezreni na svetu!

Stogodišnjica Otadžbine! Čije otadžbine? - pitao se Karlos bolno i zajedljivo. Otadžbina ne postoji. Zar ne znam? Postoji svet gospodara i robova. “Hleba i slobode!“ uzvikivali su radnici sakupljeni sa svih strana. A gospoda, zaplašena i besna, slala je policiju na tu svetinu. Pa je tako proliveno još mnogo krvi, a zatim su učestali novi štrajkovi i demonstracije, pa opet atentati i bombe.

Sreda, 21 Decembar 2016 21:04

Suze sina razmetnoga

U delima Ivana Gundulića bile se česte misli o čovekovoj sudbini, grehu i zagrobnom životu. U religioznoj poemi Suze sina razmetnoga, koja je objavljena 1622. godine u Veneciji, ističe prolaznost i taštinu uživanja i radosti, kao i misao da je čoveku spas jedino u iskrenom iskupljivanju od greha.

"Nije praznik za nas, sine moj", reče. "Mi smo siromašni."

Dete gorko zaplače.

"Šta me se tiče, hoću ovcu!"

"Mi smo siromašni", ponovi Šaktur.

"A zašto smo siromašni?" upita dete.

- Priznajem, Džogen Babu, da čovek greši što je izvan društva, ali to ne znači da je on osobenjak. Izvesno je da čovek ne može večito biti u društvu, kao što ni mač ne može stalno biti u koricama. Onaj deo mača koji se skriva u koricama je glavni deo tog oružja; to je zajedničko svim mačevima. Na balčaku umetnik razvija svoju veštinu u šarama. Tako i ljudsko biće može ispoljiti svoju ličnost i izvan društva. Zaprepašćujuća je činjenica kako svet uspeva da vidi šta čovek radi u svom privatnom životu, u svojoj sobi.

Subota, 17 Decembar 2016 12:26

Kada smo se rastali

Lirska ljubavna pesma Kada smo se rastali, Džordža Gordona Bajrona je prvi put objavljena 1816. godine. Sam Bajron je tvrdio da je napisana 1808. godine, kako neki istraživači veruju da bi zaštitio identitet svoje dame iz pesme, Frensis Vederburn Vebster, "nesrećno udate žene bliskog prijatelja" sa kojom je imao tajnu ljubavnu vezu.

Bilo je sveže doba noći, pred svanuće, doba dubokog sna, velikog odmora, duboke tišine. Čak su i tihi šumovi noći bili prestali. Slavuji više nisu pevali; žabe su prestale sa svojom galamom; samo je neka nepoznata životinja, možda kakva ptica, pištala u daljini, slabo, monotono, pravilno, kao neki mehanički rad.

- Oh! Kad si se zaustavio u Studiju da bi posmatrao komad očvrslog blata koje čuva moj oblik - reče Arija Marcela upravljajući svoj dugi vlažni pogled ka Oktavijanu - i kad je tvoja misao strastveno pohrlila ka meni, moja duša ju je osetila u ovom svetu u kome lebdim nevidljiva za obične oči; vera stvara Boga a ljubav ženu. Čovek je istinski mrtav samo kad više nije voljen; tvoja želja me je vratila u život, moćni poziv tvog srca je potisnuo razdaljine koje su nas razdvajale.

Istina je da sam decenijama živeo u uverenju da uopšte ne mogu da budem sam, da su mi svi ti ljudi potrebni, ali u stvari mi svi ti ljudi nisu potrebni, sasvim sam dobro živeo i bez njih. Na kraju krajeva, dolaze samo da se rasterete i da na mene istovare sav svoj jad i svu svoju brigu i sa time povezanu prljavštinu.

Vi ste ovde: Home Pero