Pero
Džon Fante - Božić je pripadao deci bogatih
Čudna vremena. Božić se bližio, grad je bio pun okićenih jelki i Deda-Mrazeva Vojske spasa koji su zvonili zvonima. Samo još tri dana za kupovinu do Božića. Stajali su izgladnelih očiju pred izlozima. Uzdahnuli bi i produžili dalje. Isto su mislili: biće to nikakav Božić, i Arturo ga je unapred mrzeo, jer bi možda i zaboravio da je siromašan kad ga ne bi podsećali na to: svakog Božića ista priča, uvek nesrećan, uvek bi poželeo stvari o kojima nikad nije ni razmišljao, i koje bi mu tada bile uskraćene. Uvek je lagao drugoj deci: govorio im je da će dobiti stvari koje ni u snu nije mogao da dobije. Božić je pripadao deci bogatih. Mogli su da šire priču o tome, i on je morao da im veruje.
Jovan Dučić - Morska vrba
Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta,
rasplela je kosu zelenu i dugu,
naliči na nimfu koja je prokleta,
da postane drvo i da šumi tugu.
Desanka Maksimović - Ptičija Nova godina
Godina će nova, a senice Senke
i gugutke Sive, golubice Belke,
ostale bez jelke.
Imaju u šumi i jele i smreke,
ali bez ukrasa, bez svećice neke,
bez srebra i zlata i bez igračaka
kojim jelke kite deci mama, baka.
Margaret Diras - Pisanje je veoma blizu ritmu govora
Ćutanje, a onda.
J. A.: Čemu služi pisanje?
M. D.: To je istovremeno ćutnja i govor. Pisati. To znači ponekad i pevati.
J. A.: A igrati?
Vladislav Petković Dis - Nirvana
Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.
Vojislav Ilić - Zimska idila
Zima je pokrila snegom doline i polja ravna
I tavne, visoke gore. Vijori snežnoga praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Dušan Radović - Plavi zec
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplivao -
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Gvido Tartalja - Kruška
Mladi meda njuška
od ranog uranka:
al' miriše kruška,
kruška karamanka!
Rolan Bart - O strukturi tragedije Žana Rasina
Tri su Sredozemlja kod Rasina: antičko, jevrejsko i vizantijsko. Ali u pesničkom pogledu, ova tri sveta obrazuju samo jedan kompleks vode, praha i vatre. Slavna mesta tragedija u stvari su neplodni krajevi, stešnjeni između mora i pustinje, gde su senka i svetlost krajnje izoštreni.
Fransoaz Sagan - Možda je zaista postojao trenutak kada više ne treba izazivati vlastiti život, već se od njega braniti
Spustila je slušalicu. Nema ništa od vikenda. Rože u subotu mora da ide u Lil, kako joj je objasnio, zbog poslova sa svojim tamošnjim partnerom. Možda je to i bila istina. Uvek je pretpostavljala da govori istinu. Iznenada je pomislila na mali hotel gde su često odsedali, na vatru koja je gorela u kaminu, na sobu koja je blago mirisala na sredstvo protiv moljaca; zamišljala je kakva su mogla da budu ta dva dana, šetnje sa Rožeom, razgovori sa Rožeom, veče i buđenje pored njega, s vremenom na pretek, čitav jedan dan, topao i gladak kao peščana plaža.
Pero