Pero

“Ne, nemam porodicu. Mislim na sav onaj ugnjeteni i siroti narod. Učitelju, ne razumem. Kako možeš da ostaneš ravnodušan na to što rade ovi gadovi i iskorišćavaju narod? Kako možeš da poričeš jaram?“

Gohar podiže ton:

Za čudovište koje se seljaka, ili koje vreba šćućureno u svom logu, čovek je bez milosti, dok onaj koji dopušta da bude iznenađen na spavanju ima mogućnosti da koristi druga osećanja, zbog kojih se spušta cev i nož se vraća u kanije. Jer lovac je običan slabić i meko srce u suštini, sa zalihama blagosti i sažaljenja, koje samo traži priliku da se izlije. I samo blagom snu iznurenosti ili užasa, mnoga zla životinja, dostojna uništenja, ima da zahvali što može mirno da očekuje kraj svojih dana u zoološkoj bašti, gde često, nedeljama i praznicama, odjekuje nevina radost dece i mudrija radost odraslih.

Petak, 30 Juni 2017 10:39

Gijom Apoliner - Fenomen mimikrije

- Iznenadili ste se - reče mi - ali sada shvatate zašto se tako čudno oblačim. No ipak niste razumeli kako sam uspeo da potpuno umaknem vašem pogledu. To je vrlo jednostavno. U tome ne treba videti ništa drugo nego fenomen mimetizma... Priroda je dobra majka. Ona je onoj svojoj deci kojoj prete opasnosti i koja su suviše slaba da bi se branila podarila sposobnost da se poistovete i spoje sa onim što ih okružuje...

Sreda, 28 Juni 2017 10:35

Kosovo polje

Zbirka pesama Uspravna zemlja, koju je Vasko Popa objavio 1972. godine, predstavlja poeziju kulturnog pamćenja, koja obuhvata deset vekova srpske kulture. Deo ove zbirke je i ciklus Kosovo polje posvećen srpskoj kolevci i srpskoj kobi. U svim pesmama iz ovog ciklusa javlja se pesma kosa, koja ih povezuje.

Uzalud vam svi ti razgovori: čujte vi što se opirete sreći, pravili ste račun bez mene. Padajući iz iluzije u iluziju, stalno se predajete na milost i nemilost iluziji Stvarnosti. Međutim ja sam vam poklonio sve: plavu boju neba, Piramide, automobile. Šta vas sili da gubite nadu u moju čarobnu svetiljku? Ja za vas čuvam bezbroj beskrajnih iznenađenja.

Četvrtak, 22 Juni 2017 10:16

Henri Miler - Nitko mu to ne može oduzeti

Biti zaljubljen. Biti posve sam...

Tako počinje... najslađa i najgorča tuga koju čovjek može osjetiti. Žudnja, samoća koja prethodi posvećivanju.

U najljepšoj crvenoj jabuci skriva se crv. Polako, nesmiljeno, crv izjeda jabuku. Dok ne ostane ništa osim crva.

Oprezan, kakav je u svemu bio, ujak je posavetovao Karla da se za početak ni u najmanju stvar ne upušta ozbiljno. Svakako da je trebalo sve da isproba i pogleda, ali da ne dozvoli da ga nešto zarobi.

Supruzi u Beč

(Češke Buđejovice, 8. aprila 1789)

Budweis, 8:moga aprila 1789.

"Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena" se obično navodi kao prva rečenica romana Priča o dva grada Čarlsa Dikensa, objavljenog prvi put 1859. godine. Ova prva rečenica zapravo glasi: "Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu."

Pred crnom kutijom Karža mu govori da malo pomeri glavu, prvo ovako, onda onako. Čini kao što mu se govori, u glavi koja se jedva pomera besprekorni stihovi, nepomične strofe, stih sustiže stih kao jedan talas drugi, kao vetar. Polustihovi se njišu, prema seljančici cure slogovi dvanaest po dvanaest, na sav glas ona plače i smeje se. Ona je to napisala. Sišla je s Parnasa. Nebo iznad je veliko kao otac. Već duže vreme Rembo više ne diše. Karža okida. Na halogene soli svetlost se baca, spaljuje ih. U tom času Rembo žali za Evropom.

Vi ste ovde: Home Pero