Pero

Nedelja, 20 Novembar 2016 11:57

Pisma iz mog mlina

Zbirku pripovedaka Pisma iz mog mlina Alfonsa Dodea, mnogi Francuzi, naročito oni na jugu smatraju njegovim najboljim delom jer je obojena bojama lokalne kulture Provanse. Ona je objavljena u celini prvi put 1869. godine, mada su neke njene pripovetke objavljene još 1865. godine u novinama i časopisima.

Utorak, 15 Novembar 2016 12:27

Sestra Leke kapetana

Narodna epska pesma Sestra Leke kapetana je jedna od malobrojnih pesama koje nisu od samog početka podelile slavu sa ostalim pesmama iz zbirki Vuka Stefanovića Karadžića. Učena Evropa je videla u postupku Marka Kraljevića prema lepoj, osionoj Rosandi, sestri Leke kapetana varvarski čin. Veruje se da je starcu Miliji od koga je Vuk zabeležio ovu pesmu dosadilo da peva pa je skratio pesmu i nagrdio je. Naljutivši se na Vuka i na Rosandu, Milija je istakao kako se Marko naljutio i odsekao devojci desnu ruku “a pinjalom oči izvadio“ i otišao.

Subota, 12 Novembar 2016 12:18

Halil Džubran - O muzici

Muzika prati naš duh, nosi nas kroz život, deli naše tuge i radosti, sreću i nesreću. Ona je svedok naše sreće, blizak rod u našoj bedi.

Novorođenče dolazi na svet. Dočekuju ga babica i rodbina radosnom pesmom. Pozdravlja ih plačem kada ugleda svetlo, uzvraćaju mu klicanjem, kao da muzikom nastoje da preteknu vreme, kako bi bio upućen u nebesku mudrost.

Međutim, zašto se nije mogao pomiriti s mišlju da ostane bez dece u kući koju je ulepšavala takva žena?

Zašto se njegov duh uznemireno zadržavao na toj praznini, kao da je ona jedini razlog što njegov duh nije potpuno srećan?

Sreda, 09 Novembar 2016 12:03

Majka

U pripoveci Majka Zija Dizdarević govoreći o majci, njenom životu i njenim strahovima, istovremeno slika težak i surov život u tadašnjoj Bosni u patrijahalnom društvu početkom XX veka. Posebno se ističe mukotrpan život žene koji se odvija u atmosferi prožetoj mrtvilom i ćutljivošću, gde je misao prigušena i veoma teško se uobličava u govorni izraz.

Ponedeljak, 07 Novembar 2016 12:51

Ružno pače

Ružno pače spada u jednu od najboljih bajki koju je napisao danski pisac Hans Kristijan Andersen. Smatra se da je ova bajka njegovo autobiografsko delo, jer je i on bio ružno i siromašno dete. Sam Andersen je rekao kritičaru Georgu Brandesu u jednom intervjuu da je njegova autobiografija već napisana u bajci Ružno pače, koja je i "odraz njegovog života". Na kraju su i bajka Ružno pače i njen autor Hans Kristijan Andersen doživeli srećan kraj. Bajka je prvi put objavljena 1843. godine u Kopenhagenu i doživela brzo veliki uspeh kod publike i kritike, a Andersen je uživao u književnoj slavi od sredine 1830-ih godina.

Nedelja, 06 Novembar 2016 12:11

Stanislav Rakus - Pozorište

Pozorište je, teško je to objasniti - govorio bi - veštačko. U njemu glumci moraju da igraju patetičnim, izveštačenim glasom samo zato da bi se čuli i na galeriji i da izvode nedistanciranu, neposrednu fikciju živim telom i emocijom. Neprirodno je poput recitacije koja materijalizuje ono što se savršeno može oživeti jedino čitanjem i oblikovanjem umetničkog dela u tišini. Sve slabe tačke pozorišta, njegovu neautentičnost i izveštačenost - naglašavao bi svaki put u pijanim raspravama - mogu se naslutiti, tačnije osetiti, jer nema primerenijeg verbalnog objašnjenja, već na početku komada, u trenucima kada se to što se zove predstava rečju i delom otvara.

Subota, 05 Novembar 2016 11:40

Tibulo

Sa Vojislavom Ilićem započinje srpski "Parnas", odnosno parnasizam u poeziji, pravac koji je nastao 1866. godine u Francuskoj. Parnasovsko pesništvo u njegovoj poeziji je ostvareno uglavnom na antičkim motivima, kao na primer u poznatoj istorijskoj pesmi Tibulo. U ovoj pesmi iskazano je istinsko osećanje za lepotu i veličinu antičkog sveta.

KNEZ (mršteći se od bola): Zašto su deca tako nedarovita? Jer, sasvim je jednostavno da naučiš da sviraš violinu... kako je malo vunderkinda na našoj planeti... (viče) Ne kidajte strune, gadovi! Čemu su vas učili vaši netalentovani pedagozi?! Struna - nije konopac za veš, a gudalo nije štap! Ono treba da dodiruje strune ravnomerno, ravnomerno... (urla od bola) Ravnomerno! Ravnomerno! Ravnomerno!

“Šta ću uraditi sa onim što sam naučio? - Ništa.

“A šta nameravate da radite kasnije?“

“Šta podrazumevate pod kasnije?“

“Pa kasnije, hoću, hoću da kažem kada budete završili.“

Vi ste ovde: Home Pero