Pero
Priča o vezirovom slonu
Pripovetka Priča o vezirovom slonu je jedna od pripovedaka iz travničkog života Ive Andrića. Objavljena je prvi put u časopisu Književnost 1947. godine. Ona se oslanja na ono što je u prošlosti već bilo pripovedano, ali ta pomaknutost u prošlost je dopunjena i kulturnom udaljenošću, istočnjačkim egzoticizmom. U središtu priče su Travnik i Travničani čiji je izrazito negativan karakter prikazan veoma slikovito kroz komičnu borbu protiv slona, uz pokornost njegovom gospodaru.
Miloš Crnjanski - O Ex Pontu
Pročitao sam i spustio knjigu. Bone, mutne reči pisane u zatočenju. Pesme... i opet taj osećaj blage svetlosti u sobi bolesnika u proleće, kad se kroz mutna okna vide grane što pupaju. Ne, nije melanholija, biće da je ovo tuga, nije melanholija.
Osećaj mladosti liči mi na Puškina. Andrić ima njegov uplašen pogled, kojim gleda sebe i mladost, one gorke začuđenosti pred grobljem, i neke muške crte u bolu, pri rastanku, ili na putu, ili uveče.
Marina Cvetajeva - Pišite, pišite što više!
Sve je to bilo. Moje su pesme dnevnik, moja poezija je - poezija vlastitih imena.
Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. I imam volju da svima koji još žive, doviknem:
Džordž Gordon Bajron - Ona hoda u lepoti
Ona ide u svetlu lepote
Ko noć blaga u zvezdanom sjaju.
Sve što ima u svetu krasote:
Svetlog, tamnog - njene oči daju
Sve nežnosti, i divote s njima,
Što dan blistav ne može da ima.
Sima Pandurović - Biserne oči
Kao duh jeseni u šum lišća svela,
K'o tuga u život naših želja tajnih,
U moju se dušu nečujno uplela,
Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
Sugestija tiha sa visina lednih,
Dubinom strasti svih srdaca vernih
I tamne noći - sugestija jednih
Očiju bisernih.
Iskrena pesma
Ljubav je veoma čest motiv pesama Milana Rakića. Njegova ljubavna lirika je jedinstvena i osobena, a pesma Iskrena pesma je jedna od najneobičnijih u srpskoj lirici. Neki književni kritičari podržavaju kazivanje Milana Rakića i njegovu potrebu da prikaže drugi vid ljubavi u Iskrenoj pesmi, a takođe se često može i čuti mišljenje da u ovoj pesmi nipodaštava ljubav prema ženi.
Dobrica Erić - Znamenje
Duž međe kipe lipe. Sve ređe
prisnivam miris davnih kajsija
I što je moje pamćenje bleđe
ta slika biva sve jasnija.
Pablo Neruda - Ako me zaboraviš
Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.
Desanka Maksimović - Ćuk
Kao poludeli prorok, ćuk
iz dubine tame viče.
Možda sumorni njegov huk
sudbinu moju proriče.
Jovan Dučić - Jablanovi
Zašto noćas tako šume jablanovi,
tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
daleke i crne, ko slutnje; i snovi
Pero