Pero

Četvrtak, 25 Maj 2017 10:55

Horhe Luis Borhes - Nit

Da bi njegov užas bio potpun, progonjeni Cezar, u podnožju jedne statue, okružen nestrpljivim bodežima svojih prijatelja vidi među licima i sečivima lik Marka Junija Bruta svog štićenika, možda i sina, prestaje da se brani i uzvikuje: "Zar i ti, sine!" Šekspir i Kevedo prihvataju taj patetični uzvik.

I ljudima čiji je život, zahvaljujući učenju, imao promena, ponekad je teško da održe svoje obične poglede na svet, svoju veru u nevidljivo, čak i osećanje da su njihove prošle radosti i bolovi uistinu postojali, kad se odjednom nađu u drugom kraju gde bića oko njih ne znaju ništa o njihovim ranijim doživljajima niti dele i jednu njihovu misao - gde i mati zemlja širi drukčije krilo, a oblici ljudskog života ni po čemu ne liče na one kojima se njihova duša hranila.

Subota, 20 Maj 2017 10:47

Oprosti kamenu što ćuti

Pesma Oprosti kamenu što ćuti pripada zbirci pesama Kamena uspavanka Stevana Raičkovića, objavljenoj 1963. godine. U njenom središtu je isti motiv (kamen) i isto sadržinsko središte, kao i u zbirci Kamena uspavanka. Kroz personifikaciju kamena, naglašavanjem njegovih bitnih svojstava neoglašavanja, ćutanja, tajnovitosti, pesnik poziva čitaoca za razumevanje svega onog što ga okružuje, kao i za prihvatanje sveta sa svim njegovim raznolikostima.

Sreda, 17 Maj 2017 10:49

Biserne oči

Sima Pandurović je jedan od srpskih pesnika moderne čije su pesme prožete pesimizmom. Iako u pesmi Biserne oči peva o ljubavi i o bisernim očima prisutan je i pesimizam, koji se nadvija nad vremenom koje prolazi. U svojim uspomenama Sećanje koje vida Sima Pandurović je napisao da je stihove ove pesme posvetio devojci gracioznoj, ozbiljnoj, elegantnoj, koju je kasnije oženio. Bila je to Branislava, najmlađa kći uglednog advokata Miloševića, koja tek što se vratila u Valjevo iz pansiona Notr Dam u Temišvaru.

On se pita šta je to: uspomene, ti dronjci raznih čudnih stvari koje čovek više ne može da shvati. Uspomena ostaje i stalno, beskrajno predstavlja samo sebe isto onako kako ju je čovek ostavio još dok nije bila uspomena. Ljudi se povlače kao sa kakve pozornice. Izgleda da se povlače uvek na jednoj istoj ravni. Njegova je postojbina pozornica beskrajnosti.

Četvrtak, 11 Maj 2017 10:47

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
 Ne bi bilo neba
 U slepom našem stanu

- A zar ti misliš - reče učitelj primetivši pogled koji je ona bacila unaokolo - da su grob bez posetilaca, sasušeno drvo i pokoji uveli cvetak znamenje zaborava i hladne nemarnosti? Zar ti misliš da negde daleko od njih ne postoje dela koja najbolje potsećaju na te mrtve? Nela, Nela, možda u svetu baš u ovome trenutku ima ljudi zauzetih poslom čija dobra dela i dobre misli proizlaze baš iz ovih grobova, iako nam oni izgledaju tako zanemareni.

"Mi nismo prave životinje."

Pjereto se smejao. "Ko zna šta je uopšte prava životinja", rekao je. "Da li je to riba, kos, gušter ili možda veverica? Neki kažu da je u svakoj životinji jedna duša, duša koja okajava grehe. To ti je kao neko čistilište."

Petak, 28 April 2017 10:31

Polje

Čest motiv lirike Jovana Dučića bila je priroda. Deskriptivna lirska pesma Polje je deo ciklusa pesama koje nose naziv Sunčane pesme. Objavljena je ratne 1918. godine u listu Zabavnik. Ova pesma daje slike jednog letnjeg dana, a njena jednostavnost sadrži najsloženije valere života i umetnosti.

Utorak, 25 April 2017 11:00

Emil Zola - Ona koja me voli

Da li je ona koja me voli velika dama, sva u svili, čipkama i nakitu, koja sanja o našim ljubavima na sofi kakvog budoara? Markiza ili vojvotkinja, malena i laka kao san, sa talasima belih sukanja koji se tromo vuku po zastorima i sa malom napućenošću koja je slađa od osmeha?

Vi ste ovde: Home Pero