Pero
Vladislav Petković Dis - Nirvana
Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.
Vojislav Ilić - Zimska idila
Zima je pokrila snegom doline i polja ravna
I tavne, visoke gore. Vijori snežnoga praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Dušan Radović - Plavi zec
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplivao -
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Gvido Tartalja - Kruška
Mladi meda njuška
od ranog uranka:
al' miriše kruška,
kruška karamanka!
Rolan Bart - O strukturi tragedije Žana Rasina
Tri su Sredozemlja kod Rasina: antičko, jevrejsko i vizantijsko. Ali u pesničkom pogledu, ova tri sveta obrazuju samo jedan kompleks vode, praha i vatre. Slavna mesta tragedija u stvari su neplodni krajevi, stešnjeni između mora i pustinje, gde su senka i svetlost krajnje izoštreni.
Fransoaz Sagan - Možda je zaista postojao trenutak kada više ne treba izazivati vlastiti život, već se od njega braniti
Spustila je slušalicu. Nema ništa od vikenda. Rože u subotu mora da ide u Lil, kako joj je objasnio, zbog poslova sa svojim tamošnjim partnerom. Možda je to i bila istina. Uvek je pretpostavljala da govori istinu. Iznenada je pomislila na mali hotel gde su često odsedali, na vatru koja je gorela u kaminu, na sobu koja je blago mirisala na sredstvo protiv moljaca; zamišljala je kakva su mogla da budu ta dva dana, šetnje sa Rožeom, razgovori sa Rožeom, veče i buđenje pored njega, s vremenom na pretek, čitav jedan dan, topao i gladak kao peščana plaža.
Aleksa Šantić - Jedna suza
Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. -
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate.
Onore de Balzak - Ljubav joj je objašnjavala večnost
U svojoj tridesetoj godini Evgenija nije još znala ni za kakvu sreću u životu. Njeno bledo i žalosno detinjstvo proteklo je kraj majke, čije je prezreno, vređano srce večito patilo. Rastavljajući se radosno sa životom, ova je majka žalila svoju kćer što ima da živi, i ostavila joj je u duši laku grižu savesti i večitu tugu. Prva i jedina ljubav donela je Evgeniji melanholiju. Pošto je nekoliko dana imala pred očima svoga rođaka, ona mu je poklonila svoje srce za vreme poljupca koji je kradom primila i vratila; on je zatim otišao stavljajući između nje i sebe čitav jedan svet. Ova ljubav, koju je njen otac prokleo, gotovo je oterala njenu majku u grob i pričinila joj je samo tugu pomešanu sa slabim nadama.
Federiko Garsija Lorka - Treba uništiti pozorište ili živeti u pozorištu!
REDITELJ. Svako pozorište izlazi iz podzemlja punog vlage. Svako pravo pozorište ima težak zadah starine minulog meseca. Kada kostimi govore, živi ljudi su već koštana dugmad na zidovima golgote. Napravio sam tunel da bih ovladao kostimima i, pomoću njih, prikazao obris tajne sile, kada publici ne preostane ništa drugo osim da prihvati igru i da se otvorenog duha prepusti dešavanju na sceni.
Gospoda Glembajevi
Gospoda Glembajevi je prva drama iz glembajevskog ciklusa Miroslava Krleže koji se sastoji od tri drame: Gospoda Glembajevi, U agoniji i Leda. Trilogija o Glembajevima je svojevrsna psihološko-sociološka studija raspada i degeneracije jedne zagrebačke aristokratske porodice začete u zločinu prvog Glembaja. Prvi put je izvedena 1929. godine. Za temu ove drame Miroslav Krleža uzima moralno i materijalno propadanje aristokratske porodice ogrezle u decenijskim zločinima, prevarama i samoubistvima, a u njeno središte stavlja sukob oca i sina.
Pero