Pero
Efraim Kišon - U potrazi za izgubljenim ja
- Pogledajmo, Efraime, napokon istini u oči. Otkako znam za sebe živim u nekakvoj zavisnosti. Najpre sam pripadala roditeljima, a onda deci. A ti... priznaj da si me uzeo za ženu samo zbog toga da ti budem sluškinja.
Alber Kami - Kuge i ratovi
Prvi put je pala riječ "kuga". Na tome mjestu naše pripovijesti gdje smo Bernarda Rieuxa ostavili kako gleda kroz prozor, neka pripovjedaču bude dopušteno da opravda neizvjesnost i zbunjenost doktora, to više što je liječnik reagirao veoma slično kao većina naših sugrađana.
Miloš Crnjanski - Još ovaj dan, i nikad više
Beo put prolazi vinograd za vinogradom, spušta se i diže od čokota do čokota, od voćke do voćke. Šumarci bagremova prate ga da se ne izgubi. On ih vodi dole na reku, napaja ih rumenom vodom, pa izlazi pred njima gore na vrhove, gde stoji po koji usamljen jablan. Znam da je negde iza crkvenih tornjeva ravnica, iz koje se dižu plavi oblaci, kao dim tamjana.
Aleksandar Sergejevič Puškin - Cvetak
Uveli cvetak bezmirisni
pušten u knjizi gledam ja.
I gle, već mnoštvom čudnih misli
duša se moja puni sva.
Breza
Breza ili beriozka na ruskom jeziku je jedan od omiljenih simbola Rusije. Drvo breze je simbol ruskog prirodnog okruženja i ruske lepote, i ima veoma posebno mesto u ruskoj kulturi. Odavanje počasti brezi se može naći u ruskoj umetnosti, poeziji, narodnim pričama. Čuveni ruski pesnik Sergej Jesenjin napisao je svoju poetsku počast ovom drvetu, svoju pesmu Breza. To je i njegova prva objavljena pesma, koja se pojavila u januaru 1914. godine u časopisu za decu pod njegovim pseudonimom Ariston. Po objavljivanju ove pesme Jesenjin odlučuje da napusti posao korektora u štampariji i posveti se poeziji.
Petar Kočić - Suva zima
Već se poče i smračivati, a oni ne mogoše krave prodati. Niko ih čestito i ne pogleda, a kamoli da ih upita za cijenu. Niko ni da se našali!
Branko Ćopić - Boje u bašti
Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći. Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo - to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodređen opis: "Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako - i jest i nije."
Salko Ćorkan
Lik Salka Ćorkana je više od dvadeset godina živeo u pripovedanju Ive Andrića. Prvi put je prikazan u priči Ćorkan i Švabica, iz 1921. godine, a zatim u Mili i Prelcu, 1936. godine, gde je opisana njegova smrt. Ovaj lik Ivo Andrić oživljava i pripoveda o njemu u osmoj i petnaestoj glavi svog romana Na Drini ćuprija objavljenog 1945. godine.
Meša Selimović - Pobuna
Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolaze. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putovi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.
Alfons de Lamartin - Jesen
Zdravo sunce s krunom zadnjeg zelenila,
požutelo lišće razneto po dolu!
Zdravo! Lepi dani! Mom oku je mila
tužaljka prirode, slična mome bolu.
Pero