Pero
Marko Kraljević poznaje očinu sablju
Uprkos okolnostima koje su mu nametnute, u velikom broju narodnih epskih pesama Marko Kraljević se vlada kao "nosilac idealnih patrijahalnih i prirodnih normi života". U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević poznaje očinu sablju on usred turske vojske kažnjava ubicu svog oca. U ovoj pesmi narodni pevač uzdiže i čoveštvo Turkinje devojke.
Anri Bejl Stendal - Rađanje ljubavi
Razlika između rađanja ljubavi kod dva pola svakako proizlazi od prirode nade, koja nije ista. Jedan napada - drugi se brani; jedan traži - drugi odbija, jedan je smeo - drugi vrlo stidljiv.
Muškarac govori sebi: "Mogu li joj se dopadati? Hoće li me ona voleti?"
O klasje moje
U pesmama Alekse Šantića prisutan je često protest protiv mučne sadašnjosti kroz iskazanu patnju i veličinu radnog čoveka, seljaka i radnika kao jedan od vidova u kojima se izražava rodoljubivo osećanje. U pesmi O klasje moje, štampanoj 1910. godine, pod naslovom Muka, posle Austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, ukazuje na težak život hercegovačkih seljaka.
Rastko Petrović - Ratovi
- Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti. Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove više neće imati dejstva. I onda će svi narodi biti u pravu.
- Ali ima naroda koji bi želeli da uživaju u miru svoju kulturu, i drugih koji nemaju kulture, i koji vole rat da bi se zabavljali rušeći.
Krvava bajka
Kada je čula za streljanje đaka u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine, duboko potresena ovim događajem, Desanka Maksimović piše svoju poznatu pesmu Krvava bajka. Ova pesma postaje jedan od najpotresnijih poetskih zapisa i svedočanstava o Drugom svetskom ratu, bajka bez srećnog kraja, umrljana krvlju. U njoj su iskazani tuga i bol zbog stradanja kragujevačkih đaka.
Fjodor Mihailovič Dostojevski - Sreća i nesreća
Nego, kako radost i sreća čine čoveka divnim! Kako kipi srce puno ljubavi! Čini se čoveku da će preliti celo svoje srce u drugo srce, hoće da sve bude veselo, da se sve smeje. I koliko je zarazna ta radost! Juče je u njenim rečima bilo toliko nežnosti, toliko dobrote srca prema meni... Kako mi se udvarala, kako mi se umiljavala, kako hrabrila i blažila moje srce! I koliko koketerije od sreće! A ja... Ja sam primao sve to za pravu monetu; mislio sam da ona...
Rajner Marija Rilke - Samoća
Samoća je poput kiše,
U večeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gdje je uvijek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Franc Kafka - Odluke
Uzdići se nad bednim stanjem - to mora biti lako čak i kad se energija na silu ulaže u to. Otrgnuću se od stolice, hitaću oko stola, razmrdaću glavu i vrat, unosiću vatrenost u pogled, zatezaću mišiće oko očiju. Postupaću nasuprot svakom osećanju, burno ću pozdravljati A. ukoliko sada naiđe, ljubazno ću trpeti B. u svojoj sobi, a sve što bude rekao C. upijaću dugačkim gutljajima, uprkos bolu i naporu.
Fjodor Mihailovič Dostojevski - Jesi li živeo ili nisi?
Znate li da sad volim da se sećam i u određeni rok posetim mesta gde sam nekad bio srećan na svoj način; volim da prilagodim svoju sadašnjicu uz ono što je već nepovratno prošlo, i često lutam, kao senka, bez potrebe i bez cilja, sumorno i tužno, po petrogradskim budžacima i ulicama. Kakvih li sve uspomena!
Franc Kafka - Odbijanje
Kad sretnem neku lepu devojku i zamolim je: "Budi tako dobra, pođi sa mnom", a ona nemo prođe, onda ona time hoće da kaže:
"Ti nisi neki vojvoda sa zvučnim imenom, nisi širokopleći Amerikanac indijanskog stasa, s očima što počivaju vodoravno, sa kožom uštavljenom od vazduha prerije i reka koje protiču kroz njih, ti nisi putovao do velikih jezera i po njima, do jezera koja se nalaze ne znam gde. Pa, molim lepo, zašto bi trebalo da ja, lepa devojka, pođem s tobom?"
Pero