Artnit

Priča o kmetu Simanu, jedna od najboljih pripovedaka Ive Andrića objavljena je 1969. godine. U njoj je sudbina glavnog junaka, kmeta Simana Vaskovića data na pozadini nacionalne istorije, u vreme posle Berlinskog kongresa, 1878. godine, u Bosni za vreme njene okupacije od strane Austrougarske. Govoreći o svom glavnom junaku Ivo Andrić piše u ovoj pripoveci: "Dešava se tako da opšta misao o oslobođenju od jednog društvenog zla, koja sazreva u masama, izbije ponekad u pojedincu kao prevremena i usamljena eksplozija i uništi ga."

Kad se božićna tačka završila, počeo je prokleti film. Toliko je bio debilan da nisam mogao da odvojim pogled s platna. Bio je o nekom Englezu - zvao se Alek nešto - koji je bio u ratu i onda je u bolnici izgubio pamćenje. On izađe iz te bolnice sa štapom i ćopa na sve strane, po čitavom Londonu, ne znajući ko je. On je u stvari vojvoda, ali pojma nema o tome.

On oseti sažaljenje prema tom životu, još tako toplom i lepom, ali koji je po svoj prilici bio već blizu tome da počne da bledi i da vene, kao i njegov život. Zašto ga ona tako voli? On je uvek izgledao ženama drukčiji nego što u stvari jeste, i one su u njemu volele ne njega samoga, nego čoveka koga im je stvarala njihova uobrazilja i koga su one u svom životu željno tražile; i posle, kad bi opažale svoju pogrešku, one bi ga ipak i dalje volele. I nijedna od njih nije bila sa njim srećna. Vreme je proticalo, on se upoznavao, zbližavao, rastajao, ali nijednom nije voleo; bilo je sve što hoćete, samo ne ljubav.

U proleće, u proleće kad vrbe zelene
I potok teče plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U proleće, u proleće ruže uvele
Zavoleh miris skriven.