Društvo
Sigmund Frojd - Stavovi ljudi prema smrti
Smrt, "najveća nepoznanica", "najteža od svih nedaća" je i "cilj celog života", kako ju je takođe odredio Sigmund Frojd. Pri tome on naglašava da svako od nas duguje prirodi svoju smrt i mora biti spreman da plati svoj dug, ukratko da je smrt prirodna, neosporna i neizbežna. Ali, iako je smrt nešto prirodno, mi se trudimo da se bavimo njom na razne načine, reagujemo na različite načine prema smrti u raznim situacijama, a naši stavovi ili reakcije mogu imati različite rezultate.
Gaston Bašelar - U našim sanjarenjima kuća i jeste uvek velika kolevka
... Kad bi nas neko upitao šta je najdragocenija osobina kuće, rekli bismo: kuća pruža utočište sanjarenju, kuća štiti sanjara, kuća nam dozvoljava da mirno sanjamo. Ne sankcionišu ljudske vrednosti samo misli i iskustva. Sanjarenju pripadaju valeri koji obeležavaju čoveka u njegovoj dubini. Sanjarenje čak ima privilegiju samovrednovanja. Ono direktno uživa u svom biću. Zatim, mesta u kojima je doživljeno sanjarenje sama se vraćaju u jednom novom sanjarenju. Obitavališta prošlosti su u nama neuništiva zato što se uspomene na nekadašnje domove ponovo doživljavaju kao sanjarenja.
Teorija moralnog razvoja Lorensa Kolberga
Lorens Kolberg, profesor na Harvardu i razvojni psiholog najpoznatiji je po svojoj teoriji moralnog razvoja, na kojoj je počeo da radi još kao student Univerziteta u Čikagu. Polazeći od teorije kognitivnog razvoja, koju je izvorno osmislio švajcarski razvojni psiholog i filozof Žan Pijaže, i koristeći njegovu tehniku pripovedanja da ispriča ljudima priče koje uključuju moralne dileme, on dalje razvija svoje ideje, naglašavajući da postoje tri nivoa moralnog razvoja, od kojih svaki obuhvata po dve faze.
Pjer Benoa - Nauka beži od čoveka
... Vi ste dakle zaboravili stav, u kome Plinije Stariji govori o Kartaginskoj biblioteci i o vrednostima, kojih je ona bila puna. Kada 146. g. ova varoš podleže pod udarcima nikogovića Scipiona, onaj skup neverovatnih neznalica, koji su sačinjavali rimski Senat, pokaza za ovo bogatstvo najdublje prezrenje. Oni sve to pokloniše tamošnjim kraljevima.
Triangularna teorija ljubavi
Jedan od napoznatijih psihologa današnjice Robert Sternberg, tvorac triarhične teorije inteligencije, takođe razvija triangularnu teoriju ljubavi. On smatra da se ljubav sastoji od tri komponente intimnosti, strasti i odanosti, koje mogu da budu zamišljene kao ljubavni trougao sa tri komponente koje formiraju temena.
Entoni Gidens - Posledice modernosti
Jedan od najpoznatijih sociologa današnjice, Entoni Gidens nudi novu interpretaciju institucionalne transformacije, povezane sa mnogim promenama koje se definišu kao "modernost". Modernost je reč koja se često koristi bez razmišljanja, a Gidens u svom poznatom delu Posledice modernosti, objavljenom 1990. godine ističe da se odnosi na mnoge složene promene u društvenom životu i društvenim organizacijama koje su nastale u Evropi odprilike od XVII veka nadalje, i čiji se uticaj od tada širio, manje ili više, po celom svetu.
Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu
Jedan od najuticajnijih sociologa XX veka, Erving Gofman je razvio teoriju dramaturgije, koja se bavi socijalnom konstrukcijom sopstva. On je verovao da smo svi glumci koji igraju svoje uloge u svakodnevnom životu, kao što je naglasio u svojoj čuvenoj knjizi Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu, koja je objavljena 1959. godine. Koristeći metafore i termine pozorišta, on objašnjava važnost ljudske i društvene akcije i interakcije.
Teorija moći Mišela Fukoa
Francuski filozof Mišel Fuko odbacuje klasična shvatanja moći, a analizu usmerava na oblike i veze lokalnog potčinjavanja i dominacije, kao i na određeni tip i mehanizme znanja koji tome služe. Pri tome se usredsređuje i na to kako pojedinci doživljavaju i vrše moć. Pojedinci, kaže Fuko su "uvek u položaju istovremenog trpljenja i vršenja moći".
Seren Kjerkegor - Užitak je bio cilj čitava njegova života
Pisac je sebi postavio zadatak da živi pjesnički. Imao je visoko razvijeni organ da iznalazi ono zanimljivo i gdje bi to našao, znao je svoje doživljaje pjesnički oblikovati. Tako nije njegov dnevnik u doslovnom smislu točan, nema tu naprosto neke priče, on ne govori u indikativima, već, tako reći, u konjuktivima. Sigurno je da je mnogo toga napisano, pošto se već odavno odigralo, ali uprkos tome prikazivanje je vrlo živo, i sve se odigrava, upravo, neposredno pred nama. No bilo bi promašeno iz toga zaključiti da je pisac imao literarnih namjera. Knjiga ima za nj sasvim privatno značenje. U svakom slučaju to nije književno djelo koje bi bilo namijenjeno tisku, a i svaki pojedini njegov dio nedvojbeno pobija takvu pretpostavku.
Seneka - Želiš da živiš: a da li znaš da živiš?
A ti, jadniče, robuješ ljudima, robuješ stvarima, robuješ životu: jer život je robovanje ako nemaš hrabrosti da umreš. Imaš li nešto zbog čega bi čekao? I same naslade koje te zadržavaju i sprečavaju, već si utrošio: više nemaš nijednog novog uživanja, nijednog koje ti ne bi bilo odvratno pošto ti je već dotužilo i dosadilo.
Društvo