Društvo
Vladeta Jerotić - Karakter je sudbina čoveka
Vera u sudbinu, u suđaje, boginje sudbine, stara je koliko i čovek. Gotovo da i nije bilo paganskog naroda koji nije, u nekom obliku, verovao u sudbinu kao u božanstvo. Kultura Grčke, ni u vreme njenih najvećih filosofa, nije mogla odoleti ovakvom verovanju, pa su božanstvo koje je oličavalo nepromenljivost toka događaja nazivali ananke.
Stanoje Stanojević - Sveti Sava izbranik Božji
Ne može biti sumnje, da je Sv. Sava još za života uživao neobično velik i neosporen ugled u celom narodu. Njega su voleli zbog velike dobrote, koju je svuda pokazivao, zbog silnih dobročinstava, koja je svakom prilikom činio, njega su poštovali zbog velikih zasluga za narod, crkvu i državu, njemu su se divili zbog neumornog rada, i osobito, zbog pobožnog i svetačkog života, koji je bio svetao, čist i neprikosnoven.
Božidar Ferjančić - Carsko krunisanje Stefana Dušana
Opis carskog krunisanja Stefana Dušana sačuvan je u jednom zanimljivom tekstu pridodatom uz Rakovački prepis Dušanovog zakonika, gde se, pre svega, kaže da je Stefan Dušan krunisan carskim vencem godine 6854. (1346), meseca aprila, XIV indikta, na praznik vaskrsenja Hristovog.
Johan Gotlib Fihte - O slobodi
Nemački filozof Johan Gotlib Fihte se deklarisao kao učenik Imanuela Kanta i nastavljač njegove filozofije. U tumačenju Kantove filozofije Fihte je pokazao suštinu slobode. On kaže: "Pri samom pomenu reči sloboda moje srce se otvara i cveta, a pri pomenu reči nužnost ono se bolno grči." Za njega je "biti slobodan ništa, postati slobodan blaženstvo".
Leonardo da Vinči - Predskazanja
Kao i mnogi renesansni umetnici Leonardo da Vinči je pripadao filozofskim i umetničkim školama na klasičan način, poput neoplatoničara, neopitagorejaca i hermetika. On je bio vizionar i prorok, a priroda i čovek su za njega bili najveće ostvarenje života. "Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom", rekao je Sigmund Frojd. U predskazanjima, koja su sakupljena u knjizi Basilisk opisuje svakidašnje događaje, koje izriče u proročkoj modulaciji sa ciljem da upozori na katastrofe sveta koje vrebaju.
Oldos Haksli - Mašina se okreće, okreće, i mora se stalno okretati - za sva vremena
"Stabilnost", reče Upravljač, "stabilnost". Nema civilizacije bez društvene stabilnosti." Glas mu je zvučao kao truba. Dok su ga slušali, osećali su da rastu, da ih nešto greje.
Martin Hajdeger - O strahu
Nemački filozof Martin Hajdeger naglašava osnovno pitanje ljudskog postojanja, ispitujući kako ljudska samosvest zavisi od koncepta vremena i smrti. U središte svoje filozofije stavlja strah i krivicu, koje smatra za osnovna određenja ljudskog postojanja, a savremenog čoveka prikazuje kao bačenog u svet stvari u kome i sam sve više postaje stvar.
Sokrat - Neka u životu s uživanjem ne bude mudrosti, niti uživanja u životu s mudrošću
Sokrat: Ispitujmo, dakle, i prosuđujmo život ispunjen uživanjem i život ispunjen mudrošću, ali posmatrajući ih odvojeno.
Protarh: Kako to misliš?
Sokrat: Neka u životu s uživanjem ne bude mudrosti, niti uživanja u životu s mudrošću. U slučaju ako je i jedno od njih dobro, nijedno ne treba da teži za još nečim; a ako se pokaže da i jedno od njih još za nečim teži, onda to u stvari i nije više za nas uistinu dobro.
Bil Brajson - Čovek je niz naslednih kombinacija
Prosečna vrsta na Zemlji traje samo oko četiri miliona godina, pa ako želite da se motate ovuda milijardama godina, morate biti nestalni poput atoma koji su vas sazdali. Morate biti spremni da menjate sve na sebi - oblik, veličinu, boju, pripadnost vrsti, sve - i da to radite iznova i iznova. To je mnogo lakše reći nego uraditi, zato što je proces promena nasumičan. Da biste od "protoplaznične praiskonske atomske kuglice" (kako ono stoji u pesmi Gilberta i Salivena) postali svesno, uspravno, moderno ljudsko biće, morate veoma dugo mutirati nove osobine iznova i iznova, precizno i blagovremeno.
Fridrih Šiler - O čoveku i prirodi
Nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar Fridrih Šiler određuje čoveka kao biće koje se sastoji iz dva nagona: nagona za formu i nagona za materiju. Istovremeno on pravi veliku razliku između prirode koja je praiskonski, hiroviti usmeravajući entitet, i čoveka koji ima moral, i razlikuje želju i volju, dužnosti i interes, ispravno i pogrešno. Jedina stvar koja čini čoveka čovekom je to što je u stanju da se uzdigne nad prirodom i oblikuje je, zdrobi, podjarmi svojoj volji. Vodeći se nemačkim filozofom Imanuelom Kantom naglašava da je čovek zakonodavac prirode, koji kada treba da bude protiv prirode, deluje u skladu s tim i oblikuje je.
Društvo