I tako Mastanabal prikupi u svoje ruke neocenjivo nasledstvo; ono pređe na njegove sinove i na njegove unuke, Hiempsala, Jubu I, Jubu II - muža divne Kleopatre Selene, kćeri velike Kleopatre i Marka Antonija. Kleopatra Selena rodi jednu kćer, koju uze za ženu jedan atlantski kralj. I tako Antinea, kći Neptonova, ima među svojim precima i besmrtnu kraljicu Egipta. I tako se danas, na osnovu njenih prava o nasleđu, ostaci biblioteke iz Aleksandrije, nalaze pred vašim očima.
Nauka beži od čoveka. I dok je on podizao one grdne pseudo-naučničke Vavilone, koji se zovu Berlin, Pariz, London, nauka se povukla u ovaj pustinjski kraj Hogara. Oni mogu koliko hoće da tamo kuju svoje hipoteze osnovane na gubitku tajanstvenih antičkih dela: ta dela nisu izgubljena. Ona su ovde. Ovde su jevrejske, haldejske, asirske knjige. Ovde su velike egipatske tradicije, koje inspirisaše Sokrata, Herodota i Platona. Ovde su grčki mitografi, magičari rimljanske Afrike i indijske sanjalice; sva ona blaga, jednom reči, čije odsustvo čini od savremenih disertacija jadne smešne stvari. Verujte mi, skromni mali univerzitetski profesor, koga su oni smatrali ludakom i koga su prezreli, dobro je osvećen. Ja sam živeo, živim i živeću u neprestanom smehu zbog njihovih lažnih i bednih znanja. I kada ja budem umro, zabluda - blagodareći ljubomornim predostrožnostima, kojima se Neptun bio poslužio da bi odvojio svoju ljubljenu Klitonu od ostatka sveta - zabluda, kažem, produžiće da vlada kao svemoćna gospodarka nad njihovim bednim spisima.
Iz romana Atlantida
