Društvo
Konfučijeva etika
Učenje kineskog filozofa i socijalnog reformatora Konfučija, koji je živeo od 551- 479. godine pre nove ere, posvećeno je u celini čoveku, njegovoj etici. Njegova etika je uglavnom negativna: mladić se mora čuvati zamamne devojačke lepote, čovek srednjih godina tučnjave, starac škrtosti.
Anri Bergson - O intuiciji
Anri Bergson je francuski filozof, predstavnik intuicionizma. Po njemu svet oko nas i u nama se ne može objasniti pukim intelektom, pozitivistički, već samo uz pomoć intuicije koja povezuje intelekt i instinkt. Kratkom rečenicom "intuicija je blesak evidencije" on objašnjava metodu koja je u stanju da približi stvarnost a da je pri tome ne iskrivi.
Luj Ferdinand Selin - Budućnost svi zločinci vide ružičasto, to ide uz zanat
Težnja ka sreći je velika obmana koja komplikuje čitav život! Zbog nje su ljudi tako naopaki, podli i nesnosni. U životu nema sreće, ničeg do nesreće, lake, teške, trenutne i trajne, javne, pritajene, skrivene, podmukle... “Od srećnika najbolji prokletnik.“
Emil Dirkem - O anomiji
Francuski sociolog Emil Dirkem je uveo koncept anomije u svom delu Podela rada u društvu, koje je objavio 1893. godine, a zatim u delu Samoubistvo, objavljenom 1897. godine. On smatra da se anomija pojavljuje u industrijskom društvu kada je oslabila društvena kontrola, a stanje anomije karakteriše odsustvo normi ili njihova nedefinisanost i nejasna formulisanost. Kao i ostale probleme u društvu, anomiju posmatra kao patološku pojavu, čime nagoveštava da ona može da se izleči.
Hipokratova tipologija temperamenta
Najpoznatiju i najčešće korišćenu tipologiju temperamenta razvio je u V veku pre nove ere antički grčki lekar i filozof Hipokrat, koji se smatra ocem medicine. Po njemu funkcionisanje unutrašnjih organa teži da se izrazi preko karakterne tipologije i osnove, a odnos telesnih tečnosti određuje pravac i kvalitet želja i način ponašanja ljudi.
O karakteru
Pokušaj da se spozna pojam karaktera prisutan je još u antičkoj filozofiji. Tako veliki jonski mislilac Heraklit kaže da je karakter svakom čoveku sudbina. On ističe: "Svako bira - misli, dela, usvaja... ono što mu po prirodi, tj. karakteru (duhu) sledi. Zato su neki "budni" (razumni), dok je većina "spavača" i njihove duše su uglavnom "vlažne", tj. ograničene, čulne i iracionalne".
Lorens van der Post - Karl Gustav Jung je ukazivao na veliki značaj astrologije
Sva živa bića, svesno ili nesvesno, u svakom vremenskom trenutku imaju udela u toj prirodi (taj aksiom zvuči toliko aksiomatski da ga je Jung, u godinama pred smrt, nazivao tautološkim, i o vremenu sve češće govorio u terminima fizike, kao o toku beskrajne energije). To učešće u vremenu im je zajedničko, ma gde se nalazila. Ono je još jedan veliki čovekov pomagač; čak i kada izmahuje kosom, čini to samo zato da bi saseklo ono privremeno i razdvojilo ga od večnog - baš kao što i laž odvaja od istine. Preuzima na sebe deo odgovornosti za način života saglasan svrsi zbog koje je život i stvoren - odgovornosti koja bi se za samog čoveka pokazala prevelikim teretom.
Erik Erikson - Kriza identiteta
Američko-danski psihoanalitičar i razvojni psiholog Erik Erikson poznat je po teoriji psihosocijalnog razvoja i uvođenju pojma identiteta u psihologiju ličnosti. Njegova teorija identiteta je izložena najpotpunije u delu Identity and the Life Cycle, što prevedeno na srpski jezik znači Identitet i životni ciklus, objavljenom 1959. godine. Smeštajući identitet u društveni milje, čvrsto povezuje najintimnije, krajnje subjektivno sa onim što je objektivno, društveno i kulturno.
Teorija ličnosti Hansa Ajzenka
Engleski psiholog Hans Ajzenk je razvio veoma uticajni model ličnosti, poznat i kao hijerarhiski model ličnosti. Njegova teorija ličnosti, nastala 1947. godine zasniva se na empirijskim, objektivnim istraživanjima na osnovu faktorske analize, eksperimentalnim istraživanjima i analizi fiziološke zasnovanosti psihičkih procesa.
Erih From - Umeće ljubavi
The Art of Loving ili u prevodu na srpski jezik Umeće ljubavi, najpopularnija knjiga poznatog nemačkog filozofa i sociologa Eriha Froma objavljena je 1956. godine. "Je li ljubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka "obuzme" ako ima sreću?", pita se From. Ljubav objašnjava kao veoma složeno umeće i daje teorijske opise i praktične aplikacije primene ljubavi u najširem smislu te reči.
Društvo