Artnit

Obična nimfa (Coenonympha pamphilus) je leptir iz porodice šarenaca (Nymphalidae). Jedna je od najčešćih evropskih vrsta na svim travnatim staništima i jedna od najmanjih vrsta među nimfama. Bojom krila puno varira u različitim klimatskim uslovima, okca su obično svedena na bele tačkice, a bela šara je veoma bleda i varijabilna. Živi u kolonijama na travnatim područjima Evroazije i severozapadne Afrike u suvljim staništima. Može se videti u zelenim staništima u gradovima, kao što su vrtovi i parkovi.

Gynostemma pentaphyllum je tradicionalna orijentalna višegodišnja lekovita biljka koja se koristi kao čaj od davnina. Poznata je po imenima jiaogulan, biljka dugovečnosti, trava besmrtnosti, čudotvorna trava, vilinska trava, trava jevanđelja, slatka loza čaja, tajlandski čaj, južni ginseng, ginseng siromašnog čoveka. Ima slične sastojke i delovanje kao žen-šen, pa se uz goji ubraja u 3 najefikasnije antioksidans biljke. Može se gajiti kao saksijska biljka, kao puzavica ili u padajućoj formi.

Bulbine frutescens poznata po imenima bulbine, zmijski cvet, mačji rep, biljka gorušica je višegodišnja sukulentna biljka koja potiče iz južne Afrike. Otporna je na sušu, dobro raste na lošim zemljištima i više puta cveta i njeni cvetovi unose boju u vrt. Gaji se kao baštenska biljka i izgleda zanimljivo kada se masovno sadi kao pokrivač tla u vrtu ili u kamenjaru. Lepo izgleda u gredicama u mediteranskom vrtu i u glinenim saksijama na sunčanim terasama i balkonima. Takođe se gaji kao lekovita biljka.

Listopadni grm Symphoricarpos orbiculatus poznat po imenima koralni biserak, indijanska bobica, keper potiče iz Severne Amerike. Gaji se kao ukrasni grm u vrtu ili kao živa ograda. Njegovi cvetovi privlače pčele i ose, a bobice koje opstaju u jesen i zimu najviše jedu crvendaći. Zimske stabljike sa crvenim bobicama mogu se iseći i koristiti za cvetne aranžmane u enterijeru doma.

"U tome i jeste problem s tvojom generacijom", reče deda. "Bile, stidim se tebe, tebe novinara. Sve stvari u životu koje su nam date da ih okusimo, ti eliminišeš. Štedi vreme, štedi snagu, kažeš ti." Podrugljivo je šutnuo pločice trave. "Bile, kad dođeš u moje godine, shvatićeš da mali ukusi i male stvari vrede više nego veliki. Prošetati u prolećno jutro bolje je nego se osamdeset milja voziti u truckavom automobilu, znaš li zašto? Zato što je ta šetnja puna aroma, puna mnoštva stvari koje rastu. Imaš vremena da tragaš i otkrivaš.

Jedan od osnivača Aškan škole američkog realizma Vilijam Džejms Glakens na svojim slikama uličnih scena i urbanog života srednje klase odbacuje diktate akademske umetnosti XIX veka i uvodi stvarni realizam u umetnost Sjedinjenih Američkih Država. On je oživeo američko slikarstvo iz eurocentričnog, tradicijski vezanog akademizma donoseći opservacijske veštine koje je stekao kao ilustrator novina o novim urbanim temama. Njegov talenat za brzu karakterizaciju, gestikulaciju i kompoziciju uticao je na njegovu umetnost, što se vidi i na slici Central park, zima iz oko 1905. godine, koja se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Američki fotograf i promoter savremene umetnosti Alfred Stiglic je tokom svoje pedesetogodišnje karijere fotografiju prihvatio kao umetničku formu. Njegov cilj je bio da radi ono što još niko nije pokušao, kao što su noćne fotografije, snimci oluje ili kiše u zoru ili sumrak pod veoma teškim svetlosnim uslovima. Jedna od njegovih najpoznatijih fotografija Zima, Peta avenija, snimljena 1893. godine se danas nalazi u Institutu umetnosti u Mineapolisu.

Rumunski vajar Albert Đerđ je živeo u izolaciji i tuzi nakon smrti prve žene. Kao način da se izbori sa tugom stvara skulpturu poznatu po nazivu Melanholija. Ova skulptura se danas nalazi u Ženevi, u malom parku na šetalištu Quai du Mont-Blanc, uz obalu Ženevskog jezera. Mnogi ljudi osećaju da mogu da se povežu sa ovim umetničkim delom na različite načine, kroz tugu, ali i zbog mentalne bolesti.

Mada je opšta namera Melanholije I jasna i oseća se čim se na nju baci pogled, u izvesnoj sam nedoumici u pogledu njene posebne simbolike. Ne znam koliko je Direr imao nameru da pokaže da je rad, u mnogim svojim najozbiljnijim oblicima, tesno povezan sa morbidnom tugom ili "mračnim besom" severnih naroda. Istina je da su neka najbolja dela stvorena u tom mračnom besu; ali još nisam u stanju da se opredelim do koje je mere to neophodno ili do koje se mere veliko delo može stvoriti u radosti. Kad bih znao šta je istina mogao bih Direra bolje da protumačim; za sada mi se čini da je slika njegov odgovor na pitanje: "Da li je ipak njegova snaga rad i tuga?"

Klaustrofobija se definiše kao strah od zatvorenih prostora. Obično se klasifikuje kao anksiozni poremećaj, koji često rezultira napadima panike. Suočena sa nemogućnošću bekstva, osoba koja pati od klaustrofobije se boji da će se ugušiti, biti zgnječena, izgubiti svest ili izgubiti kontrolu nad svojim postupcima ili mišićima sfinktera.