Bulbine frutescens pripada rodu Bulbine, porodici Asphodelaceae. Ime roda potiče od grčke reči bolbine što znači luk ili gomolj, mada biljke nemaju gomoljastu bazu.
Bulbine je razgranata višegodišnja biljka. Veoma malo raste u visinu, više u širinu. Može da poraste u visinu 15 do 30 santimetara i stvara sjajan pokrivač tla, jer će svaka biljka vremenom rasti i formirati grumen koji može dostići i do 4 metra širine. Dugi cilindrični, zeleni, mesnati listovi su linearno raspoređeni i nalik na travu. Cvetovi u obliku male šestodelne zvezde se na uspravnim dugim stabljikama javljaju u proleće, a retko i na jesen. Latice su žute, narandžaste ili bele boje sa mekanim žutim prašnikom koji stvara utisak dvobojnog izgleda. Plod je mala, zaobljena kapsula koja sadrži crne semenke.
U plemenu Zulu bulbine se vekovima tradicionalno koristi kao lekovita biljka. Želatinozna tečnost koja se cedi iz svežih listova bulbine sadrži aktivne antibakterijske materije. U narodnoj medicini se koristi sveže isceđen gel iz ovih listova, koji leči bolesti kože, kao što su na primer ekcem, ispucale usne, ubod insekata, posekotine i opekotine.
Bulbini odgovaraju svetla ili polusenovita mesta i dobro drenirano zemljište. Dobro podnosi kratkotrajnu sušu.
Pošto ne može da prezimi napolju, bulbine se unosi u toplu i svetlu prostoriju sa temperaturom do 5 stepeni.
Bulbine se razmnožava semenom, rizomima, matičnim reznicama ili deobom bokora na proleće.
