Artnit

Kentauri su u grčkim mitovima fantastična bića, napola ljudi, napola konji. Moguće je da su u početku Kentaurima smatrani Tesalijci koji su stalno jahali konje, a kasnije se ta metafora pretvorila u mit. Homer ih spominje kao divlje pleme u Tesaliji i zapadnoj Arkadiji i naziva više zverima nego ljudima.

“Ja ću približavanje smrti dočekati istim licem kakvim je posmatram i kod drugih. Ja ću se pokoravati naporima, ma koliki oni bili, i telo podupirati duhom. Ja ću bogatstvo, imao ga ili ne imao, jednako prezirati, ni žalosniji ako ono negde drugde bude nagomilano, ni srčaniji ako ono oko mene bude sjalo. Ja neću da se uzbuđujem ni kad sreća dolazi ni kad odlazi. Ja ću sve zemlje posmatrati kao da pripadaju meni, a moje kao da pripadaju svima.

Prividna smrt poznata kao igranje mrtvih, poigravanje smrću ili igranje oposuma, je ponašanje u kojem životinje poprimaju izgled mrtvih. Ovaj oblik obmane životinja je adaptivno ponašanje poznato i kao tonična nepokretnost ili tanatoza. Ona se može koristiti kao odbrambeni mehanizam ili kao oblik agresivne mimikrije, da bi se izbegao seksualni kanibalizam ili prevario plen.

Da bi preživela u surovom svetu životinja koja nema dovoljno snage da se odbrani od brojnih predatora ili brze noge da od njih pobegne često obmanjuje. Obmana kod životinja je prenos dezinformacija jedne životinje na drugu, iste ili različite vrste, na način koji propagira verovanja koja nisu istinita. Ona se može dogoditi na različitim nivoima kognitivnih sposobnosti.

Životinje, posebno one sa transformativnim moćima u mitovima, bile su izvor fascinacije rumunskog vajara Konstantina Brankušija. Napravio je brojne skulpture riba, ptica, foka i labudova. Međutim, napravio je relativno malo skulptura na osnovu vitke forme ribe. Skulptura Ribe sa ovim motivom iz 1926. godine danas se nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

25. 9. 1937.

Među ostalim gradovima kao mogućim mestima sastanka, Kasiopi se, u celosti, odlikuje sopstvenim stilom. U proleće, u njegovoj pozadini, livade su posute penom divljeg cveća kao zvezdama. Selo je otkrilo svoje središte u džinovskom drvetu, čija senka podjednako prekriva i tavernu i crkvu. Pošto ima dobro pristanište, Kasiopi je redovna luka ribarima što love na karbidnu lampu, a talasi se rasprskavaju po izbočinama čistoga granita i lukovima od zaslepljujućeg oblutka podno drevne tvrđave.

Alpski karanfil je vrsta karanfila, poznata i kao kamena bašta i Alpine ružičasta. U prirodnim uslovima raste na nadmorskoj visini od preko 1000 metara na krečnjačkim područjima Austrije, Slovenije, na severoistoku Italije. Kao patuljasti ukrasni grm može da bude predivan dodatak kamenjaru, šljunčanom vrtu ili da se koristi za izradu alpskih tobogana u vrtu.

Petrorhagia saxifraga, poznata kao karanfil kamenjar, stenoviti kamičak, mahovinasta kamenika, cvet tunike ili kaputa rasprostranjena je u srednjoj i južnoj Evropi i jugoistočnoj Aziji. Često se gaji kao pokrivač tla u vrtovima i kamenjarima, na stenovitim površinama i potpornim zidovima.

Fizički oslabljen nakon operacije zbog lečenja raka stomaka, Anri Matis se okrenuo kolažu i dekupažu, medijima koje je bilo lakše fizički povezati. 1952. godine je završio seriju od četiri plava akta, nazvanu Plavi aktovi, koja je najbolji primer tehnike koju je nazivao “slikanje makazama“. Istovremeno oni pokazuju sposobnost Matisovog smisla za boju i geometriju u novom medijumu krajnje jednostavnosti, ali sa razigranom i razdraganom snagom. Danas se oni nalaze u privatnoj zbirci, Centru Žorž Pompidu u Parizu.

Projekcija je slična potiskivanju i po tome što nije vezana za određene situacije straha. Ona nastaje usled realnog straha, straha od Nad-Ja i straha od nagona. Engleski psihoanalitičari tvrde da se već u prvim mesecima čovekovog života, pre svih potiskivanja, mogu pojaviti projekcije prvih agresivnih pobuda, i da one mogu odlučno uticati na formiranje dečje slike sveta i na ličnost deteta.