Prazne plaže prema severu i jugu omamljuju vas svojom tišinom i pustoši, kao i jajolikim savršenstvom svojih oblutaka. Tu i tamo, na krpicama peska, mogu se videti sudbonosni ideogrami koje su, svojim nožicama, naslikali galebovi, njihovi jedini posetioci. Iz prošlosti su ovamo dolazili posetioci iz Rima da bi provodili čitava leta u nehaju i osami. Priča se da je Tiberije imao ovde letnjikovac koji je sada progutalo more; ovde je ludi i mlitavi Neron (koji je od slabačkog ljudskog bića pretvorio sebe u simbol carske vlasti i svih zala za nju vezanih) izvodio zastrašujuće pesme i igre kraj drevnog Zevsovog žrtvenika. Tibul, Katon, kao i dosadni Ciceron prelazili su preko ovog morskog tesnaca na putu za Dirahij.
Kasiopi se mora videti na dan praznika, kada ogroman krug raznobojno odenutih žena, kao pod hipnozom, kruži podno grana platana, a mogu se čuti i uzbuđeni uzvici mnoštva, kao i mahnito njakanje magaraca pomešano sa oštrim pištanjem gajdi i violina i sa tupim udarcima bubnja. Niz šarenih brodića je izvučen na plažu; taverna je preplavljena svim mogućim posetiocima; tu su i prodavci kolača, vrpci i raznih sitnica; sveštenici što ozbiljno sede u senci trema, pijući čašu vina. Tu su i brbljive gorštačke žene, radosne što mogu da se opuste, nakon svog beskrajnog branja maslina. Brkati Albanci sa svojim fišeklijama; tmurni dalmatinski policajci mrka pogleda kao u muzičkim komedijama; i uskovitlani, čisti vetar, što udara po talasima zaliva rasprskavajući ih.
Iz putopisa Istorija i nagađanje (knjiga Prosperova pećina)