Mimikrija i kamuflaža omogućavaju životinjama da izgledaju kao da to nisu. Da bi se uklopile u okolinu metodom osnovnog prerušavanja koriste boju, što ih čini gotovo nevidljivima. Tako na primer zmija živopisnih boja poznata po nazivu kalifornijska kraljevska zmija u prirodi menja boju tela u odnosu na boju okoline u kojoj se nalazi, a za bogomoljke, skakavce, guštere ili žabe koji žive u travnatom pokrivaču srednje zone karakteristična je zelena boja. U specijalnom prerušavanju neke životinje koriste kombinaciju boje, oblika i ponašanja kojim se uklapaju u okolinu. Indomalezijski oktopod je sposoban da menja oblik, boju i ponašanje zavisno od situacije: može da "odglumi" i ribu i zmiju, ali i vlati morske trave.
U aktivnijim oblicima prilagođavanja predatorima, životinje mogu imitirati svoju smrt kada otkriju predatora. Prividna smrt poznata po nazivima tanoza i tonična imobilnost može se koristiti kao odbrambeni mehanizam ili kao oblik agresivne mimikrije. Kada se suočava sa pretećom situacijom, životinja može izgledati kao da je bez života i čak emitovati mirise koji podsećaju na miris gnjilog mesa. Kada mu preti opasnost brzina rada srca i disanje oposuma se smanjuju dok ne padne bez svesti i postane krut i čak i izliva tečnost iz svoje analne žlezde koja oponaša mirise povezane sa smrću.
Da bi odvratile pažnju predatora neke životinje se mogu brzo sakriti, preduzeti neke radnje ili koristiti taktičku obmanu sa ponašanjem usmerenim na način da druge životinje pogrešno tumače njihovo ponašanje. Grizli medved iz Severne Amerike se na primer koristi lukavošću i trikovima kako bi ostao sakriven.
