Artnit

U Francuskoj ne znaju za ekspresionizam, u Nemačkoj tek treba da shvate kubizam.

U Parizu je rođena nova umetnost.

Dvojica otkrivača su opštepoznati: Pablo Pikaso i Žorž Brak. Iz njihovih dela može se sledeće razabrati:

U poeziji Jovana Dučića se često prožimaju dva osnovna motiva: ljubavi i prirode. U svojoj poznatoj pesmi Zvezde iz ciklusa Jadranski soneti Jovan Dučić peva o prirodi, u njoj je žena i njena i njegova ljubav. Priroda je samo ambijent u kome prikazuje svoja ljubavna osećanja.

Gustav Kurbe je bio fasciniran snagom mora. U leto 1869. godine u malom gradu Etretatu na obali Normandije naslikao je nekoliko slika talasa koji se razbijaju o obalu. Poznata slika iz tog perioda, Uzburkano more ili kako se često naziva Talas danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

- Naš gospodar! - uzviknuo je tkač gorko. - To je čovek kao i ja. Između nas je razlika samo utoliko što on nosi skupocena odela, dok ja idem u prnjama, i dok sam ja onemoćao od gladi, on pati od preteranog hranjenja.

Aleksandar Sergejevič Puškin je svoju poznatu poemu Cigani započeo u svom progonstvu na jugu Rusije, na Kavkazu u Besarabiju gde je proveo četiri godine, a završio je na severu, u izolaciji sela Mihajlovsko 1824. godine. Poema je objavljena 1827. godine i veoma brzo je postala velika umetnička inspiracija.

Sobni bršljan je puzavica koja u enterijeru doma može da postane zanimljiv ukras. U visećem obliku ili obavijen oko metalnih, plastičnih ili drvenih struktura bršljan oživljava prostor svojom bojom. Dobro podnosi zagađenja, veoma je otporan i pogodan za tamnije prostorije.

Da, "sutra, sutra"! Eto, svašta ume i mnogo može čovek, zaista mnogo. I ja ne spadam među najgore i najnesposobnije. Ali taj isti čovek, kad legne da spava, ne zna kakav će san usniti i, kad ujutro ustane i krene u vedar dan, ne zna kako će taj dan završiti, koga će sresti ni šta će čuti, ni kuda će ga reč koju čuje odvesti. Ni toliko ne zna!

Česta tema poezije Sergeja Jesenjina je rusko selo i ljubav prema životinjama. Antologijsku pesmu prožetu humanizmom, Pesmu o keruši napisao je 1915. godine. U osnovi pesme je istinit događaj iz Jesenjinovog sela Konstantinova. Pesma o keruši je objavljena u kolektivnoj zbirci Bojadžinca reči.

Markov Grad ili Markove Kule odnosno Prilepski Grad je srednjovekovna tvrđava iznad Prilepa. Nalazi se na visokom kamenom uzvišenju visine od 120 do 180 metara, okružene strmim liticama koje pokrivaju granitne stene. Spada u najveće srednjovekovne tvrđave na Balkanu.

Čudno je to: kad me obuzmu najdublji i najtopliji osjećaji, meni je tako kao da su mi vezali i ruke i jezik; niti kome mogu predati niti znam kazati što u sebi nosim; a ipak sam slikar, to mi vlastito oko veli, a to priznaju i svi oni koji mi vidješe crteže i slike.