Ne jednom je ukazano na to da je vladanje povezano s hipnozom. Državna vlast može veoma racionalno vladati narodom, ali samo načelo vlasti je potpuno iracionalno. Obdarenost ljudi vlasti sastoji se u sugestivnim sposobnostima. Vlada onaj ko baca narodne mase u hipnotičko stanje. Propaganda ovde igra ogromnu ulogu, ona je vulgarna forma hipnotiziranja. I ako ljudi ne bi imali sposobnost podvrgavanja hipnozi, neizvesno je kako bi se vlast mogla zadržati. Daleko dublje je to da se vlast oslanja na religiozna verovanja naroda, i njeni istorijski oblici su padali kada su se ta verovanja raspadala. To treba reći o svetim monarhijama prošlosti. Demokratije se održavaju pre svega pomoću propagande i retorike političara. Javlja se objektivacija psihičkih stanja ljudi, ukorenjenih u dubini ne samo individualnog, nego višekolektivnog podsvesnog. Podsvesno može dobiti oblik saznanja koje zaprepašćuje svojom iracionalnošću. Čitav proces nastaje u složenom uzajamnom dejstvu ljudskih grupa. Takozvani interesi grupa vrlo često nose iracionalni karakter, protivan svakom razumu. Šačica krupnih kapitalista može želeti da izazove rat, automatski snaga kapitalizma podstiče na to. Ali to može dovesti do propasti tih kapitalista i njihovih kapitala, do propasti celokupnog režima. Moglo bi se reći da se u sebičnom interesu krije bezumlje. Ljudima upravljaju ne toliko razumni interesi, koliko strasti. To uvek znači izgradnju mitova, bez mitova nema upravljanja ljudskim masama. Izgrađuje se ovaj ili onaj mit o suverenitetu.
Iz dela Carstvo Duha i carstvo Ćesara
