Pogledajte malo oko sebe šta rade ljudi zaluđeni politikom u čitavom svetu: kolju se, i individualno i kolektivno, noževima, tuku se čekićima, čizmom, ubijaju se pištoljima, mitraljezima, bombama, male, velike ili ogromne eksplozivne snage.
U našem svetu misao je zarobljena. U vreme poslednjih careva nije bilo cenzure; Dostojevskog su poslali na robiju zbog zavere, a ne zbog delikta mišljenja. U istoriji je bilo još mnogo trenutaka kada se zbog misli robijalo, ali je misao uvek na kraju izlazila kao pobednik i Galileji su uvek trijumfovali. Međunarodni kongresi fizičara i matematičara održavaju se u zemljama koje zabranjuju mišljenje, u kojima fizičari i matematičari leže po zatvorima. Svaka čast fizičarima celoga sveta, svaka čast naučnicima koji ne prihvataju učešće na ovim korumpiranim kongresima. Neki psihijatri protestuju protiv zemlje (ili zemalja, pošto ih ima više) gde kažnjavaju psihijatre zbog toga što su odbili da pošalju u ludnice zdrave ljude, ili valjda zato što su nameravali da izoluju, i to s pravom, sve neurotike i psihopate koji su na vlasti i koji nama upravljaju.
Tri četvrtine sveta je pod vođstvom ludaka. (...)
Kada će već nastupiti vremena u kojima će naučnici o svemu odlučivati? Valjalo bi da se i političari jednom stave u službu fizičara, biologa, lekara, pa čak i filozofa, mada su oni najsumnjiviji i najnepouzdaniji intelektualci.
Potrebno je nešto promeniti, preokrenuti postojeće stanje stvari. Potrebno je da ljudi od nauke i duha uzmu pod svoju komandu sirovu snagu, diktatore, ili prosto nespretne manipulatore teorijama, kao i šarlatane uskih vidika, i da spreče širenje njihovih teorija.
Iz dela Čovek pod znakom pitanja
