Informacija na početku pesme "Sa ostrva Lopuda" ukazuje da je ostrvo Lopud inspirisalo Jovana Dučića na stvaranje pesme Zvezde. U središtu pesme je poetski doživljaj primorskog pejzaža u koji je utkan i motiv ljubavi.
U prvoj strofi pesnik slika ostrvsku noć protkanu igrom svetlosti i tame, tišine i pesme. Vizuelna slika je bogata svetlošću: kroz visoko granje prosijavaju se zvezde i rasplamsavaju svetlost. Mešanje tame i odsjaja zvezda stvara efekat srebrne tmine. Tišina i zvuk se susreću. Kroz tišinu se probija pesma mora, a glasovi mora jezde i odzvanjaju.
Drugu strofu preplavljuje ljubav. Zgusnutost doživljaja ljubavi i silina strasti svode se na samo dve slike. Pesnik govori o nepoznatoj ženi u čiju je "kosu upletao strasno mokre noćne ruže", dok je raskoš rascvetane zove opijala mirisom duž puta. U njene oči koje je ljubio kao da su se slile zvezde koje obasjavaju prirodu, a iz njenih usta izlaze stihovi.
Treća strofa unosi smirenje. Sve je šumno, sjajno. Svetlost nadolazi, lije iz granja, ko padanje neke bele kiše. Poslednji stih uvodi u pesmu maslinovu šumu koja u daljini sanja.
Četvrta strofa je nastavljanje lirskog kazivanja iz prethodne, uobličavanje deskriptivne slike ambijenta. More je puno zvezda, pa ih njiše i kotrlja po žalu nemom, praznom i bez sane. "Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene". Trajanje je označeno sa tri tačke na kraju strofe koje predočavaju i dalje trajanje.
U pesmi Zvezde Jovan Dučić slika veoma emotivno pejzaž u kome je prisutan odraz njegovog subjektivnog poistovećivanja, i u koji su upletena njegova ljubavna osećanja. Ljubav je učinio eteričnom, skoro prozračnom i nevidljivom, ali i strasnom. Iako je deskripcija u prvom planu ove pesme veoma snažno je prožima motiv ljubavi.
