Pero
Bora Glišić - Gluma
Pozorište po svojoj suštini, uvek mora biti moderno...
U drugim umetnostima delo se materijalno fiksira. U pozorištu tako je sa književnim tekstom. Na taj način, grčka tragedija je, recimo, mogla ostati samo kao, "književni spomenik" - i literarna vrednost. Kao Ilijada. Ako bismo je na sceni rekonstruisali onako kako se igrala pre više od dve hiljade godina - dobili bismo muzejski prikaz.
Karađoz
Lik Karađoza iz romana Prokleta avlija Ive Andrića je neobičan i ne može da se sagleda u jednostavnom etičkom okviru - dobar loš. Latifaga, zvani Karađoz je upravnik carigradske tamnice koju oličava ne samo svojom funkcijom, već i svojim izgledom, ponašanjem i svojim osobinama.
Fjodor Krivin - Sunce i Suncokret
Sićušno Seme podskakivalo je na vetru i vikalo visokome Suncu:
- Čujte, čujte! Možete li za trenutak da se spustite na zemlju? Treba da se posavetujem sa vama o nečem važnom!
Ivo Andrić - Guslar
Iz dubokog džepa svoga sivog gunja Crnogorac izvlači gusle, neugledne i malene kao podlanica, i kratko gudalo. Jedan od seljaka izlazi pred pojatu i čuva stražu, da ne naiđe ko od Turaka. Svi gledaju u Crnogorca kao da ga sad prvi put vide i u gusle koje iščezavaju u njegovim velikim šakama.
Oda
Oda je svečana lirska pesma u kojoj se iskazuju uzvišena, snažna osećanja prema nekom opštem idealu u prirodi, čovečanstvu, ljudskom društvu uopšte, kao i prema predstavnicima i nosiocima takvih ideala. Veruje se da je nastala iz horskih pesama. Naziv je dobila od grčke reči eoide, što znači pesma.
Kletva u srpskim narodnim umotvorinama
U srpskim narodnim umotvorinama razvijeno je mnoštvo magijskih elemenata. Tako i sve poglede o svetu i životu prožima verovanje u uticaj viših sila koje su nedokučive ljudskom umu. Ti uticaji se obično opisuju kao celishodni i pravični, ali su zbog toga ponekad i veoma svirepi. Stanovište o svetu i životu koje proizilazi iz srpskih narodnih umotvorina ima i svoje filozofsko značenje.
Radoje Domanović - Narod ovoga kraja pliva u veselju i radosti zbog dolaska Vašeg na upravu zemaljsku
Sutradan čujem da je kabinet pao. Na sve strane, po ulicama i mehanama i privatnim stanovima, razleže se vesela pesma. Već sa sviju strana Stradije počinju dolaziti deputacije da u ime naroda pozdrave novu vladu. Mnogi listovi prepunjeni depešama i izjavama odanih građana. Sve su te izjave i čestitke nalik jedna na drugu, gotovo reći razlika je samo u imenima i potpisima. Evo jedne:
Mali Radojica
U narodnim epskim pesmama hajdučkog ciklusa opevani su hrabri hajduci. Neki od njih su bili istorijske ličnosti, a neki su književni likovi oblikovani prema istorijskim ličnostima. Jedna od najpoznatijih narodnih epskih pesama koja prikazuje hajdučko držanje na mukama je Mali Radojica. O Radojici, junaku ove pesme istorija ništa ne govori.
Ksenija Atanasijević - O poeziji Sime Pandurovića
Očevidno je da u Pandurovićevoj poeziji nema jednotonosti motiva i ujednačenosti ekspresije, i ako, razume se, njene bitne linije mogu jasno da se povuku. Naime uspelost njegovih stihova ne leži u izražavanju prelaza između dva osećanja, prelaza koji su obično neodređeni i rasplinuti. Skala pesnikovih emocija, - to smo već videli, - dovoljno je obimna; uz to, njeni tonovi su čisto rezonantni, jer Pandurović suvereno ume da da izraza i najskrivenijim, i najmorbidnijim, i najsmelijim svojim težnjama, jer on nikad ne luta kad daje sebe. Zbog svega ovoga jedan sintetičan pogled na njegovu poeziju potpuno je omogućen.
Kosmička sudbina čoveka
Petar Petrović Njegoš je u svojim epovima Gorskom Vijencu i Luči Mikrokozma, kao i u svojim misaonim pesmama oživeo metafizički i etički pogled na svet u okviru koga se razrešavaju najmučnija i ljudskom umu najnepristupačnija pitanja egzistencije. Donose i odgovore na pitanje šta je čovek i kakav je njegov smisao u kosmičkom poretku.
Pero