Pero
Mitar
Laza Lazarević glavnog junaka svoje poznate pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje, glavu porodice Mitra prikazuje sa svim protivrečnostima njegove prirode. Strašni porok kocka Mitra dovodi do sukoba sa porodicom koji se razrešava, kao i u patrijarhalnim idilama, vraćanjem na pravi put, u svoju porodicu.
Pilipenda
Kao i u mnogim svojim delima Simo Matavulj u pripoveci Pilipenda priča o snazi i veličini malog čoveka, o njegovoj istrajnosti i nesalomivosti. Kompleksan lik Pilipa Bakljine, zvanog Pilipenda izgrađuje se na moralnom problemu koji se postavlja u prostorni, društveni i politički okvir s kraja XIX veka, u vreme unijačenja Srba u Dalmaciji. Simo Matavulj o njemu govori s dubokom simpatijom, ali bez trunke sentimentalnih i političkih teza.
Žan Pol Sartr - Šta je to literatura
Žan Pol Sartr se u eseju Šta je to literatura jasno zauzima za angažovanu umetnost, ali on insistira na tome da ona u angažovanosti ostane umetnost. "Ako predmete shvatamo kao uvek otvorene probleme, kao podsticanja, iščekivanja, uvidećemo da umetnost ne gubi ništa ako se angažuje, naprotiv... uvek novi zahtevi društvenog ili metafizike obavezuju pisca da nađe neki novi jezik i novu tehniku."
Radoje Domanović - Učitelj
Ne samo što je naš stari, dobri učitelj bio tako pažljiv, te je dobrim okom motrio da se predupredi svaki nesrećan slučaj koji bi se mogao desiti našom nesmotrenošću, već je uz njegove usmene šamare došla odmah i napismena, pametna lektira za mladež. Tu beše vazda nekakav "Stručak" - uzabrao ga taj i taj, te "Kitica cveća" nabrao je miloj deci taj i taj. Sve lepi naslovi i lepa poučna sadržina:
Branislav Nušić - Ministarsko prase
Zamislite taj maler da i g. ministrovo prase uteče, da i g. Ministar ostane bez praseta kao i ja; da i ja i g. ministar budemo iste sudbine.
Ali g. ministar, razume se, nije kao ja jurio za prasetom. On prosto telefonom javio Upravi varoši Beograda:
Simo Matavulj - Pilipenda
Kratka pripovetka Sime Matavulja Pilipenda je prvi put objavljena u mostarskom listu Zora, 1901. godine sa podnaslovom Iz gornje Dalmacije, a kasnije je uneta u zbirku S mora i s planine. Zasnovana je na istorijskim činjenicama, na unijaćenju Srba u Petrovom polju u Dalmaciji u XIX veku, u selu Kričke. U njoj se toplo govori o moralnoj snazi i veličini malog čoveka koji u izdajstvu svoje vere vidi izdajstvo svoje ličnosti i moralnog dostojanstva.
Vetar
Pripovetka Vetar spada u najveće umetničke domete Laze Lazarevića. Sam pisac smatrao je da je ona najbolje od svega što je napisao, a mnogi kritičari je stavljaju u sam vrh, ne samo njegovog dela, nego i čitave srpske pripovetke. Po svojim osobinama pripovetka Vetar izlazi iz okvira realističke poetike, i u njoj se prepoznaju mnoge crte jednog drugačijeg stila, simbolizma.
Božanstvena komedija
Italijanski pesnik Dante Aligijeri bio je jedan od najznačajnijih tvoraca novog talasa kojim se završava srednji vek u književnosti i otvara prostor humanizma i renesanse. Njegovo delo Božanstvena komedija se smatra najvećom epskom poemom italijanske literature, kao i jednom od najvećih dela svetske literature. Napisana je između 1265. i 1321. godine, u periodu srednjeg veka kada se već pomalja nova i otvorenija civilizacija, ali još opstaju krute dogmatske i skolastičke šeme.
Đakomo Skoti - Pas sa žala
Oštenila ga je kuja lutalica u zavoju hridi, na morskome žalu. Za oca mu se, naravno, nije znalo. Majka ga je napustila pre nego što je malo štene moglo samo sebi pribavljati hranu. I postao je i on pas lutalica. Ali ne poznajući drugi svet osim sveta uz more, samo je uz morska žala živeo, kraj mora, pa i u moru. Jer je postao izvrstan plivač.
Jovan Cvijić - Moja majka
Ja sam majku zapamtio slabunjavu, u se povučenu, često zanesenu mislima. Retki su bili trenuci pravog raspoloženja, i tada su se od nje čule lepe i pametne reči. Bilo je trenutaka kada je govorila samo u izrekama. Iako nepismena, imala je svoju mudrost i svoj način ponašanja u životu. Imala je mnogo takta i uzdržljivosti, i ne zna se da se ikada s kime zavadila. Jamačno je otuda u varošici jako poštovana.
Pero