Artnit

Uostalom, svugde su već počeli gasiti svetla. Pod drvećem bulevara, u tajanstvenom mraku, lutali su već ređi prolaznici, koji su se jedva mogli raspoznati. Pokatkad bi Svan uzdrhtao zbog senke neke žene koja bi mu prišla, šapnula mu neku reč na uvo, predložila mu da je povede sa sobom. A on je sa strepnjom prolazio kraj svih tih mračnih tela kao da, među sablastima, u carstvu seni, traži Euridiku.

Najpotpunije i najskladnije lirsko delo Miloša Crnjanskog je poema Stražilovo, stvorena na priličnoj distanci od Prvog svetskog rata. Svojim naslovom ova poema asocira na Frušku goru i grob Branka Radičevića. To je poema o pesniku putniku koji podseća na mitskog lovca, "sa srebrnim lukom" što "iza zaseda" mami radosti života, ali istovremeno sećanje na zavičaj u njemu rađa setnu misao o povratku i smrti.

Lepota anemone ili šumarice, kako se često naziva je u jednostavnosti. U umetnosti su anemone uvek bile inspiracija i motiv. Najbolje uspevaju ispod drveća i žbunova u vrtu. Svojim živoposnim nežnim cvetovima anemone oživljavaju i tamnije delove vrta, a posebno su dobar izbor za vrtove u etno stilu.

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reči;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi, i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Francuski slikar i jedan od osnivača Barbizonske škole Žan Fransoa Mile je poznat po svojim scenama seljaka. O tome je pisao: "Pošto nikada nisam video ništa osim polja otkad sam rođen, trudim se dok radim da kažem najbolje što mogu o onome što vidim i osećam." Kao slikar melanholičnih scena seljačkog rada smatra se socijalnim realistom. Njegova poznata slika sa ovom temom, Čovek sa motikom je dugo smatrana za simbol radničke klase, i danas se nalazi u muzeju Geti u Los Anđelesu.

Iako se lale često vezuju za Holandiju, ovo cveće je u Evropu stiglo iz Turkestana, gde je bilo simbol otomanskih dinastija. Lala simbolizuje ljubav i bila je inspiracija i motiv mnogim umetnicima. Većina vrsta lala koja se gaji danas dobijena je ukrštanjem više tipova. Odgojeno je nekoliko hiljada vrsta lala, i skoro je nemoguće prebrojati sve njihove boje i nijanse.

U svom spisu Govornik (De oratore) Marko Tulije Ciceron, rimski političar, filozof, pisac i govornik je odvojio govorništvo od ostalih duhovnih aktivnosti koje se služe govorom, pokazao "šta govorništvo nije" i utvrdio "suštinu govorništva". O savršenom govorniku piše:

U narodnim epskim pesmama Marko Kraljević otklanja probleme i turskog cara, svog počima kako ga zovu guslari. To ukazuje da je narod bio svestan činjenice da je Marko turski vazal, da je priznavao sultanovu vlast i njoj se pokoravao. O potčinjenosti i pomaganju sultanu postoji više pesama, a poznata je Marko Kraljević i Arapin, koju je zabeležio Vuk Sefanović Karadžić.

Muskari ili grozdasti zumbul, kako se često naziva je baštenska biljka koja ne traži skoro nikakvu negu. Njegovi cvetovi raznovrsnih boja ukrašavaju ivice leja, staza i travnjake vrtova, a lepo izgledaju u kombinaciji sa višim prolećnim cvećem, kao što su lale i narcisi.

Centralni lik romana Prokleta Avlija i nosilac glavne romaneskne priče i sudbine je zatvorenik Ćamil-efendija, bogati mladi Turčin iz Smirne. On strada samo zato što je nešto pisao i o nečemu tajanstvenom mislio. Kroz njegov lik Ivo Andrić prikazuje nemoćnog i poniznog čoveka u rukama viših sila, bile one društvena mehanika ili božanska vlast.