Artnit

Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Kornjača i orao u središte stavlja dve životinje, kornjaču simbol sporosti i orla simbol moći. Kao i većina basni različito je interpretirana kroz istoriju. Uz nju se vezuju moralne pouke da kada bi ljudi imali sve što bi poželeli, često bi bili uništeni i ništa nije sigurno ni lako što nije prirodno. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije.

Izraz medveđa usluga potiče od davnina. Pod njim se podrazumeva nevešta ili nespretna usluga koja ne donosi dobre posledice ili nanosi veliku štetu, a ponekad i veliko zlo iako je prožeta dobrim namerama. Priču o medveđoj usluzi je prvi zabeležio ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov u basni Pustinjak i medved 1808. godine. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenet je u svakodnevni govor i danas se često koristi i u srpskom jeziku.

Basnu Čavka i paun je napisao antički grčki pisac Ezop, a Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije. Ova basna govori o čavki koja nije mnogo razmišljala o sebi i verovala je da je lepi kostim od paunovih pera može učiniti boljom. Svojim ponašanjem uvredila je paunove i svoje prijatelje čavke. Basna ukazuje kako se ne valja kititi tuđim jer će to biti brzo razotkriveno, a onom ko se kiti tuđim niko neće posle verovati.

Basna Pas i zec antičkog grčkog pisca Ezopa je veoma kratka. U njoj se pas i zec suočavaju u jednoj ljudskoj situaciji u kojoj ukazuju na praktičnu lekciju o životu. Moralna pouka ove basne je da Vam niko ne može biti prijatelj ako ne znate da li mu možete verovati ili ne.

Zevs i kornjača je basna antičkog grčkog pisca Ezopa koja objašnjava kako je kornjača dobila svoj oklop. Basna se odnosi na ljude koji više vole da žive skromni život u svojoj kući, nego da žive bogato u tuđoj kući. Iz nje proizilazi često mišljenje da "nema mesta kao što je dom".

Basnu Orao i lisica napisao je antički grčki pisac Ezop. Prvi deo basne je pripovedački, a drugi deo je moralna pouka koja se sastoji samo od jedne rečenice i naglašava da će svakoga ko pogazi prijateljstvo snaći kazna. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije u kome takođe naglašava značaj prijateljstva, ali i opreznosti pri izboru prijatelja.

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa govore univerzalne istine kroz korišćenje jednostavnih alegorija sa životinjama kroz koje opisuju ljudske karaktere. U njegovim basnama se često prikazuje vuk i kroz njegovo ponašanje prema drugim životinjama prikazuju loše ljudske osobine, kao što su podlost, grabljivost, lažljivost. U basni Vuk i konj kroz kratak razgovor vuka i konja prenosi se moralna pouka.

U basni Lav i magarac antičkog grčkog pisca Ezopa kroz jedan događaj i kratak dijalog u kojem su glavni likovi lav simbol moći i mudrosti i magarac simbol tvrdoglavosti i gluposti istaknuta je moralna pouka na kraju. Ovu basnu je preveo Dositej Obradović i uz nju napisao svoje naravoučenije.

Magarac je čest lik u basnama antičkog grčkog pisca Ezopa. U basni Magarac u lavljoj koži magarac je primer glupana i ta će mu uloga ostati prilepljena vekovima. Postoje dve različite verzije i nekoliko istočnih varijanti ove basne, a interpretacija priče se shodno tome razlikuje. Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije.

Jelen bez srca je drevna basna, a u istočnjačkim verzijama priča o magarcu. U nekim verzijama ove basne se pominju šakal ili lisica koji hoće da prevare jelena. Ona potiče iz vremena kada se verovalo da je srce središte nečijih intelektualnih sposobnosti. Pripisuje se antičkom grčkom piscu Ezopu, ali danas nije tako poznata kao druge njegove basne.