Artnit

U basnama antičkog grčkog pisca Ezopa česti junaci su ptice koje slikovito prikazuju ljudske karaktere. U kratkoj basni Lastavica i vrana kroz raspravu dve ptice oko toga koja je lepša naglašava se da je dugovečnost korisnija od lepote koja kratko traje. Takođe, naglašene su i ljudske osobine hvalisavost i sujetnost nasuprot skromnosti i racionalnosti.

Narodna basna Nije vjera tvrda u jačega je veoma kratka. Glavni likovi volovi predstavljaju lakoverne ljude, a vuk predstavlja gramzivog lukavog čoveka koji bez milosti izneverava obećanja i dogovore. Sudbina volova oblikuje snažnu opomenu. Naravoučenije je uključeno u celinu basne i funkcioniše kao poslovica, kao efektni sažetak važnog životnog iskustva.

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa nisu tipični grčki mitovi o bogovima i herojima, iako bogovi mogu da budu glavni likovi u njima. Basna Zevs i pčela ne odražava religioznu temu u potpunosti i Zevs nije predstavljen kao transcendentno dobro izvan svakog ljudskog nadzora, a pčela ima obavezu da ga poštuje i pokorava mu se. Moralna pouka basne ističe da u molitvama i preklinjanjima niko ne bi trebao poželeti zlo.

Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Kornjača i orao u središte stavlja dve životinje, kornjaču simbol sporosti i orla simbol moći. Kao i većina basni različito je interpretirana kroz istoriju. Uz nju se vezuju moralne pouke da kada bi ljudi imali sve što bi poželeli, često bi bili uništeni i ništa nije sigurno ni lako što nije prirodno. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije.

Izraz medveđa usluga potiče od davnina. Pod njim se podrazumeva nevešta ili nespretna usluga koja ne donosi dobre posledice ili nanosi veliku štetu, a ponekad i veliko zlo iako je prožeta dobrim namerama. Priču o medveđoj usluzi je prvi zabeležio ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov u basni Pustinjak i medved 1808. godine. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenet je u svakodnevni govor i danas se često koristi i u srpskom jeziku.

Basnu Čavka i paun je napisao antički grčki pisac Ezop, a Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije. Ova basna govori o čavki koja nije mnogo razmišljala o sebi i verovala je da je lepi kostim od paunovih pera može učiniti boljom. Svojim ponašanjem uvredila je paunove i svoje prijatelje čavke. Basna ukazuje kako se ne valja kititi tuđim jer će to biti brzo razotkriveno, a onom ko se kiti tuđim niko neće posle verovati.

Basna Pas i zec antičkog grčkog pisca Ezopa je veoma kratka. U njoj se pas i zec suočavaju u jednoj ljudskoj situaciji u kojoj ukazuju na praktičnu lekciju o životu. Moralna pouka ove basne je da Vam niko ne može biti prijatelj ako ne znate da li mu možete verovati ili ne.

Zevs i kornjača je basna antičkog grčkog pisca Ezopa koja objašnjava kako je kornjača dobila svoj oklop. Basna se odnosi na ljude koji više vole da žive skromni život u svojoj kući, nego da žive bogato u tuđoj kući. Iz nje proizilazi često mišljenje da "nema mesta kao što je dom".

Basnu Orao i lisica napisao je antički grčki pisac Ezop. Prvi deo basne je pripovedački, a drugi deo je moralna pouka koja se sastoji samo od jedne rečenice i naglašava da će svakoga ko pogazi prijateljstvo snaći kazna. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije u kome takođe naglašava značaj prijateljstva, ali i opreznosti pri izboru prijatelja.

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa govore univerzalne istine kroz korišćenje jednostavnih alegorija sa životinjama kroz koje opisuju ljudske karaktere. U njegovim basnama se često prikazuje vuk i kroz njegovo ponašanje prema drugim životinjama prikazuju loše ljudske osobine, kao što su podlost, grabljivost, lažljivost. U basni Vuk i konj kroz kratak razgovor vuka i konja prenosi se moralna pouka.