Artnit

Klod Mone, francuski impresionistički slikar naslikao je osamnaest slika zime u Aržanteju, predgrađu Pariza, gde je živeo od 1871. do 1879. godine sa svojom porodicom. Većina slika prikazuje sneg u Aržanteju, zime 1874-1875. godine i naslikao ih je na lokacijama u blizini svoje kuće na bulevaru Sen-Deni. Njegova poznata slika zime je Snežna scena u Aržanteju iz 1875. godine, koja se danas nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu.

Opkolile me noćas knjige -
Zure u mene iz svog praha.
Ćutljive - ko od strašne brige.
Zbijene - ko od teškog straha.

Jedna od vrsta palmi koja se često gaji kao sobna biljka je hoveja ili kako se često naziva kentija palma. Lako se gaji, a izgleda veoma raskošno. Obično se gaji više biljaka zajedno u jednoj saksiji, da bi dobili lepu grmoliku palmu sa listovima na svim nivoima.

Dok je moj prijatelj plaćao i rastajao se od svoje družine, ušao sam u kafe Zvart. Bio je izuzetno mali, ali prijatan. Kelner za šankom, čovek izvesnih godina, pitao me je odakle sam. Kada sam mu rekao, odgovorio je: "Gospodin Notebom je veoma važna ličnost. Šteta što više ne svraća ovde, uvek je na putu. On putuje više od mene, jer se ja kao čigra vrtim samo oko ovog šanka." Pružio mi je ruku i pukao u smeh. Ses me je uhvatio ispod ruke i, prošavši kroz prolaz pored jednog od okolnih izloga, izbili smo na kanal Singel i počeli da se spuštamo ka moru.

Ruska slikarka Natalija Gončarova je pripadala grupi umetnika koji su nazivani kubofuturisti, jer su spajali elemente kubizma i futurizma. Taj spoj kubističkog geometrijskog razlaganja i futurističkog dinamizma koji na svojim slikama pokušava da prikaže pokret predstavljen je na slici Biciklista iz 1913. godine. Ova slika se često smatra za jedan od arhetipskih radova futurističkog slikarstva, kako u njenom slikarskom opusu u celini, tako i u ruskoj umetnosti početkom XX veka. Danas se slika nalazi u Državnom ruskom muzeju u Sankt Peterburgu.

Obojici je zajednička strašna usamljenost koja je spojena sa tim biti-izuzetak. Kjerkegor zna da ne može da ima nikakve prijatelje, a od svoje stalno narastajuće usamljenosti Niče je sa jasnim znanjem patio sve do one granice na kojoj je mislio da to više ne može da podnese. Ponovo obojici dolazi isto poređenje: Niče upoređuje sebe sa hranom na uzvisini u bezdanu: "Usamljen! Ko se isto tako odvažio da ovde bude gost... Možda neka ptica grabljivica: ona zasigurno pakosno visi o koncu..." A Kjerkegor: "Ja stojim tu kao usamljena jela, egoistički zatvoren i usmeren prema onome višem, ne bacam nikakvu senku, i samo divlji golub pravi svoje gnezdo u mojim granama."

Monumentalna statua Alberta Ajnštajna nalazi se u centralnom Vašingtonu, Sjedinjene Američke Države, sakrivena u drveću, na jugozapadnom uglu Nacionalne akademije nauka. Statua se sastoji od tona malih grumena, i podseća na pointilizam u skulpturi. Otkriven je na godišnjem sastanku Akademije, 22. aprila 1979. godine, u čast stogodišnjice Ajnštajnovog rođenja.

Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, rađa Stefana, veliki stub pobožnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muževna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobroprisutan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše.

Pejzažno slikarstvo Alfreda Sislija zauzima neprikosnoveno mesto u istoriji ranog impresionizma. On je bio najkonzistentniji impresionista u svojoj posvećenosti slikanju pejzaža na otvorenom. Njegova fascinacija snežnim scenama bila je posebno jaka, slikao je sela, puteve i brda koja ne pružaju samo suptilno svetlo i boju snežnog pejzaža, nego i osećaj mirnoće i tišine. Dok je živeo u selu Veneux-Nadon u Fracuskoj inspiraciju nalazi u brojnim snežnim scenama, koje prikazuje više puta na svojim slikama ranih 1880-ih godina. Jedna od slika sa ovom temom je Snežni efekat, naslikana između 1880. i 1885. godine, koja se danas nalazi u Nacionalnoj galeriji Škotske u Edinburgu.

- Život je samo ispit, govoraše nepomenik, prilika data svakom da pokaže meru svoje sposobnosti za večnost. Šta će nam na ovom svetu nesposobni, promašeni, nemoćni? Neka se vrate u ništavilo.

- Razume se, odobravao je Marten.