Nakagin kapsula toranj - Tokio
Nakagin kapsula toranj, izgrađen u Ginzi, poslovnom delu Tokija 1972. godine, predstavlja prvi primer kapsularne arhitekture u svetu izgrađene za život u njoj. Istovremeno ova građevina je jedna od retkih ostvarenih primera avangardnog arhitektonskog pokreta metabolizma, koji je nastao u Japanu početkom šezdesetih godina XX veka.
Minijaturni vrt u domu
Minijaturni vrt u jednoj saksiji ili žardinjeri može da postane zanimljiv kutak prirode u svakom domu. Ovi vrtovi se obično prave od biljaka koje sporo rastu. Veoma je bitno i da se izaberu biljke koje imaju slične potrebe za vodom i sunčevom svetlošću.
Sesar Antonio Molina - Bosra
U arheološkom muzeju, zatvorenom zbog radova na preuređenju, zahvaljujemo vodiču na njegovoj ljubaznosti i društvu. Potom polazimo kolima koja zamenjuju kamilu, arapskog konja i nomadski šator. Ali pustinja nas čeka sa svojim orlovima, sokolovima, hijenama i vukovima. "Jesi li možda pomislio da bih ja trebalo da mrzim život, da pobegnem u pustinju, jer nisu sazreli svi snovi koji su procvetali?" pita Geteov Prometej.
Berta Morizo - U trpezariji
Berta Morizo je na slici U trpezariji iz 1886. godine prikazala tradicionalnu, domaću scenu, dajući joj osećaj trenutnog dešavanja i prolaznosti. Ova slika prilazi posmatraču i poziva ga da nasluti enterijer XIX veka, stvarajući intenzivno lično i fascinantno iskustvo. Slika se danas nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
Običaji
Običaji su iskustvom i navikom stvoreni načini ponašanja, koji iako nisu nigde napisani, upravljaju celokupnim životom i radom određenog društva. Oni su usko vezani za biće jedne zajednice i smatraju se za njenu posebnu karakteristiku, kao njenu etničku odliku. Za jednu od njihovih najznačajnijih uloga, smatra se stvaranje i očuvanje identiteta jednog naroda.
Himna lepoti
Zaključna pesma prvog dela zbirke Cveće zla, koju je Šarl Bodler prvi put objavio 1857. godine je pesma Himna lepoti. Ova pesma projektuje njegov filozofski stav koji odbija moralne i religiozne vrednosti. Bodler prepoznaje tradicionalne vrednosti, ali ih ne prihvata. Umesto toga, on smatra da je lepota važnija od čak najvažnijih aspekata tradicionalnih moralnih sistema. Odbacivanjem tradicionalnih vrednosti može se reći da u pesmi Himna lepoti Bodler gradi sopstvenu moralnu viziju sveta iznova.