Aronija - sibirska borovnica
Aronija je listopadni grm, bujnog rasta koji se orezivanjem može oblikovati u manje drvo. Njeni plodovi su nalik na borovnicu. Zbog toga što je iz svoje postojbine Severne Amerike prvo preneta u Sibir, kao i zbog velike otpornosti na mraz često se naziva sibirska borovnica. Danas se gaji kao ukrasni grm u vrtovima, a sve češće i plantažno zbog lekovitosti njenih plodova.
David Albahari - Lubenice
Moj brat je stajao na ivici trotoara, spremajući se da zaustavi taksi, kad ga je potpuno nepoznata žena gurnula na ulicu. Moj brat se zateturao i izleteo pred kombi koji je vozio lubenice na obližnju pijacu. Vozač kombija je pokušao da ga izbegne i naglo je okrenuo volan, zbog čega je udario u vozilo u susednoj traci i sasvim slabo, gotovo blago naleteo desnom stranom na mog brata.
Šarl Furije - Psihološki socijalizam
Francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista u svojim delima, među kojima su najznačajnija Novi industrijski i društveni svet, Teorija četiri pokreta, i Rasprava o opštem jedinstvu, oštro kritikuje građansko društvo. On ironično ukazuje da u građanskom društvu, umesto slobode i ravnopravnosti, postoji socijalno porobljavanje i da u bedi živi ogromna većina ljudi. Društvo se sukobljava sa prirodnim potrebama ljudi, a napetost koja se stvara u tom sukobu je odgovorna za ljudsku bedu, smatra Furije. Zato bi samo reorganizacija društva, koja bi omogućila ispunjavanje ljudskih potreba za radošću i zadovoljstvom, okončala ovu bedu.
Obična prepelica - ptica žitnih polja
Obična prepelica (Coturnix coturnix) je najmanja ptica iz reda koka. Najčešće živi u plodnim ravnicama koje obiluju žitaricama i ravnicama sa livadama. Više hoda nego što leti i skriva se u zelenilu, tako da se retko može videti, ali njen krik može da se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra.
Isidora Sekulić - Vojvodina
Vojvodina ima neku lenu i zagledanu kontemplaciju, neko nemarno rasuđivanje o svojim, manje ili više zlim, nacionalnim i društvenim prilikama, i neko uobičajeno propuštanje i zakašnjavanje. Vojvodina je troma, učmala, retko se vetri, i malo je osetljiva za one akutne bolesti koje su revizija svakog organizma. A svoje kronično zlo snosi, ne znajući koliko je, i uzimajući ga sa šaljive strane. Jer Vojvodina još ima snage, humora i otpora.
Oproštajna pesma
Poslednja objavljena pesma Milana Rakića, Oproštajna pesma štampana je u Srpskom književnom glasniku 1929. godine i zatvara njegovu kanonsku knjigu poezije. Ova pesma je obeležena stilizovanim i poetičkim motivima, kao što su Pegaz, Gospa i asocijacijom na Don Kihota Miguela de Servantesa. U njoj Milan Rakić sa blagom ironijom, naglašava svirepu osobinu ljudske duše: zaborav.