Artnit

Utorak, 28 Oktobar 2014 13:22

Himna lepoti Istaknut

Dizajn korica knjige Cveće zla Dizajn korica knjige Cveće zla

Zaključna pesma prvog dela zbirke Cveće zla, koju je Šarl Bodler prvi put objavio 1857. godine je pesma Himna lepoti. Ova pesma projektuje njegov filozofski stav koji odbija moralne i religiozne vrednosti. Bodler prepoznaje tradicionalne vrednosti, ali ih ne prihvata. Umesto toga, on smatra da je lepota važnija od čak najvažnijih aspekata tradicionalnih moralnih sistema. Odbacivanjem tradicionalnih vrednosti može se reći da u pesmi Himna lepoti Bodler gradi sopstvenu moralnu viziju sveta iznova.

Pesma Himna lepoti počinje pitanjem koje može izgledati na prvi pogled čudno, jer ljudi razmišljaju samo o lepoti kao prijatnom iskustvu. Bodler pita lepotu, koju oslovljava pravim imenom, da li je demonska ili božanska, da li dolazi iz raja ili pakla. On naglašava da lepota može da bude zastrašujuća, kao i divna, i ovim dvosmislenim stavom prožima celu pesmu. Način na koji lepota može da nosi suprotstavljene ideje zajedno poredi sa efektom vina. Zato je za njega lepota kao i opijenost, koja baca sve stvari nasumice, uključujući dobro i zlo. Ističe se da se pod uticajem lepote, čak i najteže moralne suprotnosti teško razaznaju.

Personifikacija lepote se nastavlja u drugoj strofi pominjanjem lepote očiju, čime Bodler sliku lepote prožima ljudskim osobinama. Tradicionalno lepota je povezana sa vedrinom i samozadovoljstvom, ali lepota koju Bodler zamišlja je bliža "demonskom", sa gorućim suncem koje "zalazi i sviće", i ukazuje na vatru pakla. Istovremeno naglašava se da ko olujno nebo lepota "odiše zrakom", čime je u suprotnosti sa oštrinom demonske slike koja joj prethodi. Lepotu poredi sa amforom, a poljupce sa pićem, čime naglašava njen opojni efekat, koji "heroje slabi, decu čini jakom".

Prvobitno pitanje iz prve strofe o poreklu lepote , "iz bezdana kroči il sa zvezda pade" ponavlja se i u trećoj strofi. Uz lepotu Bodler uvodi sudbinu, koja je predstavljena kao pas koji je sledi "verno", čime pokazuje koliko misli da je lepota moćna. U drugoj polovini ove strofe, izražava strah od velike sile lepote, jer njena moć se ne koristi mudro, a ona "nasumice rasipa radosti i jade".

U četvrtoj strofi pesma se vraća ideji lepote kao zastrašujućem stvorenju. Ona je predstavljena kao neko čiji ples je Bodler gledao na grobu dok "po mrtvima gazi i ruga se njima". On ovde navodi, jednu od glavnih tačaka pesme, o odnosu između lepote i užasa, nazivajući porok "blistavim draguljem", koji je najdraži među svima i po "stomaku zaljubljeno cupka".

U petoj strofi ističe se da, čovek, ozareni smrtnik, podseća na leptiricu, koju je privukla svetiljka, prema čijem plamu leti, a onda izgori. Time se naglašava da ljude privlači lepota iako znaju da će sagoreti. Oni prihvataju radosno svoje uništenje lepotom, razmišljaju o njoj kao o mučeništvu i kao da umiru za neku važnu, plemenitu stvar. Poređenjem ljubavnika koji se daje i čoveka koji zna da mu je suđeno da umre naglašava se veza između ljubavi i smrti, jer je lepota motiv za oba.

Bodler jasno u šestoj strofi naglašava da pesma Himna lepoti nije filozofsko razmišljanje o svim aspektima lepote, ali da se samo bavi praktičnim efektima lepote kako je on doživljava. On kaže da nije uopšte zainteresovan za poreklo lepote, već samo za uzbuđenje koje crpi iz kontakta sa njom.

Poslednja strofa je kao neka vrsta rezimea pesme Himna lepoti, gde se izlažu najznačajnije ideje o lepoti koje su pokrenute u pesmi. Šarl Bodler nastavlja da ignoriše pitanje dobra i zla i naglašava da je lepota za njega toliko važna da nije bitno da li je blagoslov ili prokletstvo. On izražava spremnost da prihvati sve što lepota ponudi, bez obzira da li je nebesko ili pakleno, dok on može doživeti svetlost lepote u tami svog postojanja.

Pročitano 7913 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Himna lepoti