Artnit

Frina je bila čuvena hetera (kurtizana) koja je živela u Grčkoj u IV veku pre nove ere. Pravo ime joj je bilo Mnesareta (prisećajući se vrline), ali zbog žućkaste boje kože je dobila nadimak Phryne (žaba). Ona je privukla pažnju i brojnih starogrčkih umetnika i smatra se da je bila model za neka od najpoznatijih dela antičke umetnosti.

Stižeš li sa neba il iz večnih tama?
Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom,
Lepoto! I dobro i zlo nosi nama,
Pa te zato mnogi porede sa vinom.

Kao i mnogi drugi umetnici, ali do mere koja isključuje druge teme, holandsko-francuski slikar Kes van Dongen je bio opsednut damama noći koje su naseljavale barove i javne kuće u blizini njegovog doma. On protivreči buržoaskom idealima, društveno prihvaćenim konvencijama svoga doba i slika portrete žena, senzualne aktove u živim kontrastnim komplementarnim bojama. 1906. godine naslikao je portret Žena sa velikim šeširom u čijem središtu je žena kao misteriozno, čulno priviđenje koje podseća na prolazne ženske entitete opisane u zbirci pesama Cveće zla Šarla Bodlera. Ova slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Holandsko-indonežanski slikar Jan Torop je slikao u raznim stilovima, uključujući simbolizam, secesiju i poentilizam. Na slici Tri neveste iz 1893. godine on pruža dešifrovanu ikonografiju, ali sa karakterističnom unutrašnjom vizijom simbolizma, koja je mistični ekvivalent senzualnijoj i izražajnijoj verziji iste teme Edvarda Munka. Međutim, njegov simbolizam je bio jedinstven u kombinovanju značenja opterećenih oblika i boja sa specifično nezapadnjačkim izvorima. Danas se ova slika nalazi u muzeju Kroler-Miler u Oterlu.

Iako je po slikarstvu koje je zauzelo većinu njegovog života bio poznatiji, Huan Miro je verovao da je ono što je radio u srednjovekovnom medijumu “konvencionalnije“ u odnosu na njegove trodimenzionalne forme. Zamišljena 1970. godine, skulptura Karaktera je bila jedna od krunskih dostignuća njegove pozne umetničke karijere. Odlivena je voštanim postupkom u livnici Fonderija Artistika Bonvičini u Veroni. Do šezdesetih godina XX veka Huan Miro je napravio brojne ove vrste “karaktera“. U Fondaciji Huan Miro u Barseloni se nalazi jedan od sedam odlivaka koji Miro potpisuje.

Doktorka još kaže da, kada hoćete da se odvojite od sveta, kada hoćete da vas nema, kada hoćete da preskočite branu vlastitog života, kada hoćete da izvršite samoubistvo, morate u sebi da pronađete mnogo snage.

U pravu je.

Tokom Francusko-pruskog rata 1870. godine Eva Gonzales je pobegla u Djep, grad na moru u Normandiji u Francuskoj i nastavila je da ga često posećuje godinama posle. Sliku Dadilja i dete naslikala je 1877-1878. godine u Djepu. Ova slika je prvi put izložena na Pariskom salonu 1878. godine, pod nazivom Miss et bebe. Savremena publika lako je prepoznala aluziju na englesku nacionalnost dadilje, znak bogatstva i prestiža u francuskom društvu. Danas se slika nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.

Pripovetka Ive Andrića Prozor je priča o bolu iz detinjstva koji se nikad ne zaboravlja. Dečaka iz ove pripovetke je bolelo što ga otac bije, ali još više ga je bolelo što ga bije bez razloga. Uočavajući i bolne strane detinjstva koje mogu da obeleže život čoveka, Ivo Andrić pri kraju pripovedanja naglašava: “Celog života se posle lečimo od tog detinjstva!“

Branislav Nušić je dečji roman Hajduci napisao 1933. godine, i kako je sam rekao lični doživljaji iz detinjstva su bili inspiracija za pisanje. U predgovoru delu objašnjava kako je roman napisao za dečicu svog prijatelja, jer su čitala jednu od njegovih knjiga koje nisu bile primerene za decu. Dao im je reč da će napisati nešto poučno i zabavno za njih, pa ovaj roman ima i posvetu.

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.