Roman Hajduci je pisan u prvom licu iz perspektive dečaka za kojeg se može pretpostaviti da je reč o samom piscu Branislavu Nušiću. U njemu se opisuju doživljaji šestorice dečaka. Njihova imena iskazana su nadimcima koji opisuju narav i osobine dečaka: Žika Dronja, Mita Trta, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Laza Cvrca i Čeda Brba. Na hrastovom stablu na smederevskoj obali Dunava dečaci su se sastajali i pričali o različitim temama. Na njemu je nastala neobična “hajdučka“ družina. Položili su zakletvu, izabrali harambašu, pripremili se i pošli u “hajduke“.
U romanu Hajduci Branislav Nušić spaja folklorne elemente (velika prisutnost narodnih priča i pesama), dečju tematiku, humor i tradiciju. Roman je sastavljen iz više komičnih epizoda, iskazanih kao kratke priče. Svaka epizoda je naslovljena. Radnja romana je linearna: od praćenja života dečaka, događaja u školi, do njihovog odmetanja u “hajduke“, pronalaženja i dobijanja batina, a završava scenom u kojoj se oporavljeni “hajduci“ nalaze na starom mestu nakon dve nedelje i zaklinju da nikada više neće praviti nestašluke. Jedini ko nije došao je vođa “hajdučke“ družine Čeda Brba.
