Artnit

Četvrtak, 10 April 2014 16:35

Narodni poslanik Istaknut

Dizajn korica knjige Narodni poslanik Dizajn korica knjige Narodni poslanik

Narodni poslanik je prva komedija Branislava Nušića, koju je napisao 1883. godine, kada je imao 19 godina. Zbog teme koju u njoj obrađuje, veoma brzo je naišao na sukob i neodobravanje vladajućih političara. Kralj Aleksandar Obrenović je smatrao da je ona "ruganje borcima za parlamentarizam". Pretpostavlja se da je zato ova komedija, čekala na izvođenje u pozorištu više od 10 godina, a pre nego što je postavljena na pozorišnu scenu tadašnje Srbije, pretrpela je određene izmene.

Narodni poslanik je komedija u tri čina. U njoj se ismeva shvatanje politike i ljudi koji se zanesu idejom da dođu na vlast. Likovi su građeni na prototipovima koje je život obilno nudio u srpskoj palanci krajem XIX veka. Oni potiču iz patrijahalnog ambijenta, i naslikani su kroz palanački mentalitet u tipičnoj palanačkoj atmosferi.

U središtu dramskog zbivanja su izbori za poslanike u parlamentu u Srbiji i sve ono što ih prati: lažni parlamentarizam, politička nepismenost, palanačka primitivnost, mehanizam agitacije i izborna korupcija, primitivnost političke borbe i pogubno dejstvo izborne groznice. Poslanička funkcija se vidi kao neiscrpni majdan za lično bogaćenje kroz privilegije koje pruža poslanički mandat. Zato se kandiduju oni koji su se bogatili korupcijom i pljačkom, kao i oni koji misle da treba da budu poslanici zato što je to u njihovom interesu, što mogu da kupe glasačku mašinu i što su u milosti lokalnih vlasti. Tako se kandiduje Jevrem Prokić, patrijahalan čovek, prost i jednostavan, koji ima dućan i čak mu se "pomalo i preliva". Njega ne interesuju interesi naroda, a želja da bude narodni poslanik je podstaknuta, pre svega svešću da poslanička funkcija omogućava privilegije koje mogu da uvećaju njegovo bogatstvo.

U vatru izborne borbe Branislav Nušić, osim palanačkog gazde Jevrema, uvodi njegovog stanara i budućeg zeta advokata Ivkovića, otpuštenog činovnika Sretu Numeru, policijskog pisara Sekulića, Jevremovu ženu Pavku i kćerku Danicu. Prisutnost likova, kao što su Sima Sokić, pokućar Mladen, gospa Marina, Spira i Spirinica omogućava životni tok događaja, reljefno prikazivanje glavnih junaka, kao i stvaranje komičnih situacija.

U političkoj agitaciji za narodnog poslanika se ne biraju sredstva. Koriste se kaži, intrige, klevete, uhođenja, kupovina glasova. Iako se u rečima i postupcima Jevrema Prokića oseća patrijahalni duh i nerazumevanje za lažne optužbe u agitaciji, on postepeno to shvata kao normalno ponašanje u političkoj borbi. Njegovi glavni agitatori su Sreta Numera i policijski pisar Sekulić koji rade za svoju korist. Sreta Numera od Jevremove pobede očekuje povratak u državnu službu, neki unosan državni posao i smatra da "ima hiljadu sitnih poslova i krupnih prihoda". Policijski pisar Sekulić, koji pokazuje silu vlasti koja "može sve da učini i svakog da priklješti jednostavnim pozivom na zakon" menicom traži naknadu za svoj rad. On kaže: "Kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio, pošto se mandat ne stiče glavom nego kesom i nogama."

U političkoj borbi Jevrem Prokić pokazuje političku nepismenost. Pošto mora da se obrati svojim biračima, a ne ume da smisli ni jednu rečenicu za govor sa Ivkovićevog stola krade njegov govor i čita ga pred masom koja je došla da pozdravi kandidata vladajuće partije. U svom govoru osuo je kritiku na vlast koja nije izraz naroda, i koja se svojim delima daleko udaljila od narodnih želja i narodnih potreba. Kasnije, kada Sreti objašnjava svoj naopaki govor, intimno priznaje da mu je taj govor "ležao": "Kako da ti kažem... Znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca. Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko, brani vladu, pa da vidiš kako je to teško da se lepo govori. A ovo, znaš, ja počeo, pa podufati me nešto i kao otvori mi se srce... Pa tako... a još građani počeše da viču: tako je! Pa me to još više odvuče."

Na kraju komedije se primećuje koliko je naivan i nesnalažljiv Jevrem Prokić kada je politika u pitanju. Iako je pokušavao da na nepošten način dođe do vlasti, na kraju prihvata poraz i vraća se svom mirnom palanačkom životu.

Politička tema komedije Narodni poslanik se prepliće i sa porodičnom temom: udaja kćerke Jevrema Prokića u palanci i situacije kroz koje ona i njena porodica prolaze prilikom prosidbe i veridbe.

Iako komedija Narodni poslanik odražava jedno vreme i njegove naravi, ona ima trajnu vrednost i univerzalno značenje. Obrađena tema, a naročito reljefno prikazani likovi sa njihovim tipičnim osobinama - lakomost, uobraženost, žeđ za vlašću, otimačina, pokvarenost, naivnost, neznanje - karakteristike su društva i pojedinca u svim vremenima.

Pročitano 22751 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Narodni poslanik