Artnit

On je, dakle, bio pesnik, ali na svoj način, način čudan, sličan načinu na koji je živeo. U njemu je bilo unutrašnjih bura, lavina ideja koje su nalazile oduške samo u pisanju. "Pobeći od samoga sebe, to je uvek bila moja prava, moja najviša, moja jedina pobuda za škrabanjem hartije i objavljivanjem. Objavljivanje je produžavanje istoga dejstva pomoću kretanja koje ono daje duhu koji bi bez toga opet ostao sam sa sobom."

Prilikom posete Stounhendžu u julu 1820. godine Džon Konstejbl je napravio brojne skice, na osnovu kojih je nastao jedan od najvećih ikada naslikanih akvarela, Stounhendž. Ova slika je izložena na njegovoj poslednjoj izložbi u Kraljevskoj akademiji 1836. godine. Na slici, koja se nalazi u muzeju Viktorija i Albert u Londonu stoji opis: "Misteriozni spomenik... stoji na daljini na goloj i beskrajnoj pustari, toliko nepovezan sa događajima iz prošlosti, kao što je i sa sadašnjošću, vraća vas nazad izvan svih istorijskih zapisa u zaborav jednog potpuno nepoznatog perioda."

Aromatična biljka, koja je u narodu poznata pod imenom smilje raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, područjima uz more. Neke vrste gaje se kao ukrasne biljke, i za suvo cveće. Često se sade u grupe u sunčane kamenjare ili pojedinačno u saksije i žardinjere. Njihov prijatan miris unosi u eksterijer doma mediteranski osećaj i miris leta.

Nema drugog svemira do ljudskog svemira, svemira ljudske subjektivnosti. Ova veza transcedencije, kao konstituitivne za čoveka - ne u smislu u kojem je Bog transcedentan, već u smislu prekoračivanja - i subjektivnosti, u smislu da čovek nije zatvoren u sebe samog nego da je svagda prisutan u nekom ljudskom svemiru - to je ono što nazivamo egzistencijalistički humanizam. Humanizam, jer podsećamo čoveka da ne postoji drugi zakonodavac do on sam, i da će on u napuštenosti odlučiti o sebi samom; i jer pokazujemo da se čovek neće, baš kao nešto ljudsko realizovati, obraćajući se samom sebi, nego svagda tražeći izvan sebe neki cilj: takvo i takvo oslobođenje, takvu i takvu posebnu realizaciju.

Tokom boravka u malom gradu Etretatu na obali Normandije, u avgustu 1869. godine, Gustav Kurbe je naslikao pejzaž Mirno more na obali kanala Lamanša za vreme oseke. Spokojna kompozicija, u kojoj ogromno nebo smanjuje pejzaž do uske grupe mora i obale, jedan je od najpoznatijih morskih pejzaža Gustava Kurbea. Ova slika se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Siva vrana (Corvus cornix) je vrsta iz porodice vrana (Corvidae). Naseljava severozapadni deo Evrope, srednju Aziju i severoistok i jug Afrike. Živi u otvorenim područjima sa grmljem i drvećem, na poljima, u šumama, ali i u selima i gradovima. Sve češće se može videti u parkovima, drvoredima, vrtovima i oko neuređenih odlagališta otpada.

Malo je dela koja su tako oštra u svom razvoju kao što je to Zamak. K... je naimenovan za geometra zamka i on stiže u selo. Ali od sela do zamka je nemoguće stići. Tokom stotinjak stranica, K... će se truditi da pronađe svoj put, on će da preduzme sve, služiće se lukavstvom, okolišaće, nikad se neće naljutiti, i sa iznenađujućom verom želeće da započne posao koji mu je poveren.

Danski filozof, teolog i pesnik Seren Kjerkegor, jedan od osnivača egzistencijalističke filozofije, pred filozofsko mišljenje postavlja potpuno novi zahtev: da osvetli pojedinačni egzistentni život izolovanog pojedinca u njegovim elementarno raspoloživim životnim situacijama. Pojam egzistencija koji se javlja u njegovoj filozofiji postaće jedan od centralnih pojmova filozofije XX veka.

Lovor višnja ili zeleniče je veoma otporna zelena biljka, snažnog rasta. Lako se gaji i od nje se može oblikovati gusta ograda sa sjajnim tamnozelenim listovima, malo drvo ili pojedinačni ukrasni grm koji će cvetati skoro celog proleća i širiti prijatan miris svojih cvetova u vrtu.

Bio sam u Veneciji na mostu uzdisaja, palata i tamnica sa svake strane. Video sam kako se novi spomenici dižu iz nedara talasa kao na dodir čarobne palice. Deset vekova rasprostiru oko mene svoja maglovita krila i jedan umirući oreol baca svoje zrake čak do tih dalekih vremena kada su mnogi pokoreni predeli upirali svoje poglede na mermerna zdanja krilatoga lava, kad je Venecija sedeći usred svoga sjaja postavljala svoj presto na svojih sto ostrva.