Artnit

Američki psiholog Frederik Hercberg je na osnovu niza istraživanja radne sredine i njenih podsticajnih, odnosno osujećućih svojstava u preduzećima zasnovao dvofaktorsku teoriju motivacije. U fokus svoje teorije motivacije, a i kasnijih istraživanja u organizacijama, stavlja zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom.

Na stenovitoj obali, uzdignutoj nad morem i izloženoj suncu bez senke, širio se užaren, bleštavi mir; a usamljen zrikavac iz hotelske bašte ili otrgnut povik s mora krnjili su ga samo na okrajku i samo trenutno. U tom žarkom, svetlom i modrom miru zemlje, neba i mora ležala su tela fakirski nepomičnih kupača kao pod uticajem svemoćne i nepoznate opojne droge, predana kultu sunca i tela, kome sve više služi sve veći broj ljudi našeg vremena.

Američki pisac Vilijam Vajt se posebno interesovao za savremene tendencije u američkom društvu. U svom poznatom delu Čovek organizacije utemeljuje karijerski ciklus organizacionog čoveka, koji rukovođen socijalnom etikom, daje sebe organizaciji. Sa druge strane organizacija pokušava da privuče one ljude koji će za nju biti podesni, dobro se uklopiti sa drugima i neće imati neke izuzetne karakteristike koje ometaju.

Sve je to u nas samo začetak dobra. Bili smo dobra i poslušna deca i, doduše, iz godine u godinu svaka je generacija sve više i više obećavala da će uskoro naša zemlja dobiti tako isto dobre i poslušne građane, ali, ko zna da li će doći to blaženo vreme da se naše težnje, upravo misli i ideali moje pokojne, genijalne strine potpuno ostvare u ovoj namučenoj Srbiji, koju ovako žarko i iskreno ljubimo.

Ko zna da l' će ikada doći vreme da se ostvare naše želje i privede u delo ovaj naši idealni politički program:

Roman Gorski car Svetolika Rankovića se može svrstati u romane ličnosti. Ovaj roman je nastao 1897. godine u poslednjim godinama njegovog života. U središtu romana je životna sudbina glavnog junaka, seoskog mladića Đurice, koji od sitnog seoskog lopova postaje hajduk i ubica.

... Od organa čovekova za sluh ne vidi se ništa suštinsko. Kao pri glasnogovorniku truba i šešir, vidi se samo školjčica, sabirač talasa i sadržitelj naročitih živaca. Ušne školjke u životinje su pokretne, signalno pokretne, stresaju se, prate njisak, vrisak, skok, zločin koji se kod životinja ne zove tim imenom. Panter fotografisan u momentu kad u šumi raskida žrtvu, ima zgužvane ušne školjke. Zašto? Sluh naš je utekao duboko u glavu, blizu, sasvim blizu centru života i svesti...

Putokaz i osnovu za teorijska razmatranja i istraživanja problema motivacije i uspostavljanje hijerarhijske sistematizacije motivacionih faktora dala je motivaciona teorija Abrahama Maslova. Uvažavajući konstantaciju da svaki čovek stremi različitim potrebama, Abraham Maslov nastoji da podigne na opšti, univerzalni nivo krug čovekovih potreba i utvrdi njihov međusobni odnos i hijerarhiju.

Stevan Sremac u romanu Vukadin prikazuje oštrim satiričnim perom modernu Srbiju u koju sve više prodire evropski, zapadnjački način života. Težište u romanu nije na fabuli, ni na digresijama, nego na liku glavnog junaka Vukadina, grotesknog užičkog praktikanta, koji predstavlja reprezentativni tip tadašnje Srbije. Lik Vukadina naslikan u znaku oštre karikature i ljute satire spada u najveće domete u karakterologiji Stevana Sremca.

"... Svaki čovek ima slobodu da radi što želi, samo ako ne narušava jednaku slobodu bilo kojeg drugog čoveka.

Moramo stoga prihvatiti ovaj zakon o jednakoj slobodi u njegovoj celini, kao zakon na kojemu se može zasnivati ispravni sistem jednakosti."

Roman Na Drini ćuprija Ive Andrića je tip romana hronike koji je rađen kao veliko istorijsko platno bez suve istorijske linije. Predanje i letopis stare bosanske kasabe su živo upleteni u roman. U njemu nema romanske fabule, ni glavnog junaka. Most je najistaknutije središte romana i simbol odolevanja rušilačkoj sili vremena, jedina svetlost u prolaznosti.