Po teoriji hijerarhije potreba Abrahama Maslova ljudsko ponašanje određeno je potrebama koje se mogu podeliti na pet grupa:
Prvu grupu čine fiziološke potrebe (potrebe za hranom, vodom, odećom, vazduhom, odmorom).
Drugu grupu čine potrebe sigurnosti ne samo fizičke (pribežište, sklonište), već i socio-ekonomske (zaposlenje, status, ugled, plata).
Treću grupu čine socijalne potrebe (potrebe čoveka da bude u kontaktu sa drugim ljudima, da pripada i da bude prihvaćen).
Četvrtu grupu čine ego potrebe, interne ego potrebe koje se ispoljavaju u potrebi čoveka za samopoštovanjem i osećanjem lične vrednosti, i eksterne ego potrebe koje se ispoljavaju kao potreba za statusom u grupi i reputacijom u očima drugih.
Petu i najvažniju grupu potreba čine potrebe za samoostvarenjem koje se iskazuju u potrebi čoveka da ostvari svoje sposobnosti ili mogućnosti, da stvori nešto novo.
Po Abrahamu Maslovu čovek u zadovoljenju potreba ide redom. Da bi se aktivirale potrebe višeg reda mora da se zadovolje potrebe nižeg reda. Međutim, kod većine ljudi snaga motivacije ka višim nivoima slabi. Smer zadovoljavanja potreba može biti i obrnut, ali samo onda kada je ugroženo zadovoljenje potreba nižeg reda ili su one izostale.
Uz ovih pet horizontalnih slojeva motivacije Maslov je kasnije dodao još i vertikalne slojeve znanja i kognitivnog razumevanja koji ne samo da upravljaju opažanjem potreba za zadovoljenjem, već imaju i vlastiti značaj i ulivaju se u želju za učenjem, eksperimentisanjem.
