Artnit

Lale pripadaju porodici ljiljana. Postoje sorte sa malim i velikim cvetovima, jednostavnim i punim, sa raznovrsnim bojama od bele, zelenkasto-bele, žute, ružičaste do tamnocrvene, a ima i crnih lala, kao i u kombinacijama boja. Lale su baštensko cveće, ali se mogu gajiti u saksiji ili dekorativnoj činiji, a na prozoru cvetaju u vreme kada su cvetne leje u vrtu još pokrivene snegom.

U kratkim, sažetim pripovetkama Petar Kočić je umetnički obradio i verno, realistički izrazio nevolje bosanskih planinskih seljaka i naglasio nacionalnu i socijalnu porobljenost koja je pritisla narod, u prvom redu seljaštvo. Istovremeno on oživljava i borbenu tradiciju kao sredstvo koje u narodu u vreme nacionalnog ropstva održava budnu svest i protivtuđinsko raspoloženje. Buntovnost Petra Kočića je dobila najviši umetnički izraz u pripoveci Vukov gaj, verovatno njegovoj najefektnijoj prozi.

To da društveni istraživač mora samo znati, a ne i uplitati se, nije ništa drugo do primena u nauci opšteg načela na kojem je zasnovano kapitalističko društvo, načela sve veće podele rada. To načelo ima i mnoge druge primene, od kojih je najteže sve veća podela između intelektualnog i manuelnog rada.

Ona ga dotače krilima po čelu i prevuče preko očiju, i, odjednom, on vide malo dalje, tamo na poljani, puno ljudi, ali ne stoje svi jednako, nego neki na samoj zemlji, neki malo više od njih, kao na kakvim lestvicama, drugi od ovih malo više, treći od ovih, i, tako redom, do onih koji stoje najviše nad svima.

Jovan Jovanović Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveći predstavnik. Dečje pesme se javljaju u njegovom književnom stvaranju kao poslednja pesnička obnova, kojom se najviše bavio u poslednjim decenijama života. Napisao je više knjiga poezije za decu od kojih su najpoznatije Čika Jova srpskoj deci, objavljenu 1899. godine i Čika Jova srpskoj omladini, objavljenu 1901. godine. Pokrenuo je i uređivao poznati dečji list Neven od 1880. godine do svoje smrti, 1904. godine.

Umetnik je tvorac lepoga.

Cilj umetnosti je da otkrije umetnost, a sakrije umetnika.

Nijedan umetnik ne teži ništa da dokaže. Čak se i same istine mogu dokazivati.

Francuski slikar Anri de Tuluz Lotrek je slikao život u Mulen Ružu i drugim pariskim kabareima i pozorištima, kao i život u bordelima koje je posećivao. Njegovi česti motivi su ljudi iz takozvanog polusveta. Na svojoj poznatoj slici iz 1892. godine Žena sa crnom boom, prikazuje samo bitne karakteristike žene iz tog sveta, ali sa dovoljno detalja da otkrije i njenu ličnost. Pod nazivom Portret devojke, ova slika je izlagana u galeriji Gupil u Londonu 1898. godine. Slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Aralia sieboldii ili sobna aralija je zelena ili šarena dekorativna lisnata biljka. Veoma je popularna sobna biljka zbog svojih velikih sjajnih zelenih ili prošaranih listova, zanimljivog oblika, koji stvaraju gusti venac. Njeni veliki listovi se često koriste i kao zelenilo u cvetnim aranžmanima.

- Postoji jedna vrsta ljudi, mezimaca Božijih, čija je sreća, kako izgleda, genije i kojima je genije sreća. To su deca sunca koja se titranjem i odrazom sunca u očima na lak, prijatan i mio način, sve igrajući se, promiču kroz život, a ceo svet se vrti oko njih, ceo svet im se divi, hvali ih, zavidi im i voli ih, jer je i sama zavist nesposobna da ih mrzi. A oni vas gledaju detinjskim pogledom, podrugljivo, mazno, ćudljivo, obesno: sa osunčanom ljubaznošću, sigurni u svoju sreću i u svoj genije, i kao da sve to ne može ni biti drukčije...

Havortija je zanimljiva dekorativna biljka. Zovu je i mini agava jer podseća na nju. Veoma su popularni sukulenti zbog raznovrsnih oblika i boja listova, koji sakupljeni u rozetu podsećaju na interesantan cvet. Gaje se kao sobne biljke, a prikladne su i za minijaturne sobne vrtove. Njihovim kombinovanjem na malom prostoru, stvaraju se zanimljivi vizuelni efekti u prostoru.