Artnit

Tri nedelje je bio Tomas Man u poseti kod svoje žene u Davosu. Onda je pobegao pre nego što su lekari - koji su otkrili simptome bolesti - uspeli da ga zadrže. Pobegao je iz magnetnog polja toga brega, jedva noseći u sebi klicu neke bolesti, ali zato klicu začete povesti.

Objavljeno u Pero

PIKO: Odgovorim? Rado. Ali čini mi se da sam već postavio pitanje da li mi zaista živimo u vremenu bez predrasuda? I ako je tako, - kako? Zar odsustvo predrasuda treba da ima granice? Treba li slobodoumlje da postane religija, a nemoral igra fanatizma? Ja to odbijam!... Da li je moral postao nemoguć, da li je postao smešan - no? Budući da je ono što je smešno opasnost nad opasnostima u Firenci, onda se meni čini da je najhrabriji onaj ko se sam ne boji te opasnosti. To bi moralo u najmanju ruku da izazove zapanjenost. Ali ko izazove zapanjenost kod Firence, već je napola pobedio...

Objavljeno u Pero
Četvrtak, 27 Avgust 2015 11:06

Tomas Man - Zavičaj

Kako lako, kako nestrpljivo, nipodoštavajući i ravnodušno ostavlja mladić, kad se u široki svet baca, zavičaj svoj maleni sebi za leđima, nijednom se za zvonikom njegovim, za vinorodnim brežuljcima njegovim ni ne obazrevši! Pa opet, ma koliko se od njega otrgao i dalje mu se otimao, opet slika njegova, smešno milija od svega drugog, u dubinama svesti sačuvana mu ostaje, ili posle mnogih godina dubokog zaborava ponovo u njoj čudesno izranja:

Objavljeno u Pero

O prirodi dosade umnogome su raširene pogrešne predstave. Uopšte se veruje da interesantnost i novina sadržine "ubija" vreme, to jest prekraćuje ga, a da monotonija i praznina otežavaju i koče njegov tok. To nije bezuslovno tačno.

Objavljeno u Pero
Ponedeljak, 14 Juli 2014 15:02

Tomas Man - Deca sunca

- Postoji jedna vrsta ljudi, mezimaca Božijih, čija je sreća, kako izgleda, genije i kojima je genije sreća. To su deca sunca koja se titranjem i odrazom sunca u očima na lak, prijatan i mio način, sve igrajući se, promiču kroz život, a ceo svet se vrti oko njih, ceo svet im se divi, hvali ih, zavidi im i voli ih, jer je i sama zavist nesposobna da ih mrzi. A oni vas gledaju detinjskim pogledom, podrugljivo, mazno, ćudljivo, obesno: sa osunčanom ljubaznošću, sigurni u svoju sreću i u svoj genije, i kao da sve to ne može ni biti drukčije...

Objavljeno u Pero
Petak, 11 Juli 2014 13:43

Tomas Man - Filozofska usamljenost

Uostalom, ja sam sa "društvom" prekinuo i odrekao ga se kada sam ono sebi uzeo slobodu da, ne služeći mu ni na koji način, pođem svojim vlastitim putevima; i zato, ako je meni sada, da bih bio srećan, "svet" postao potreban, onda sebi moram dozvoliti i pitanje: da li u tom slučaju ne bi bilo bolje da sam ovoga časa zauzet kao trgovac većega stila, koji se opštim dobrima bogati pribavljajući sebi i sveopštu zavist i poštovanje?

Objavljeno u Pero

U Čarobnom bregu demonska misao pobeđuje šopenhauerski pesimizam i stoički konformizam; Joahim, stradalnik strogosti i odbijanja, svoje mesto ustupa rođaku Hansu Kastorpu čije se malograđanske osobine koriste za ispitivanje ponora. Na tom snegu se izgrađuje mitsko; fantastično, rasuto po nekim od prvih novela, uređeno je po zakonima magijske epopeje i obreda inicijacije.

Objavljeno u Pero
Nedelja, 23 Februar 2014 18:21

Tomas Man - Otkriće

"Ne valja!" mislio je Gregorjus, stojeći i gledajući za bratom. "Ne valja kako je ovo ispalo, ni za mene ni za njega, a za mene, verovatno, još više. Jer ja sam sad krivac, iako je isprva, kad je zapeo da se svađa po svaku cenu, on to bio. Koliba će me prokleti, a opat će me kazniti klečanjem i postom, jer udario sam rođenog brata, a to se, strepim, nikada više ne može sasvim popraviti.

Objavljeno u Pero
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Tomas Man