Artnit

De la Tur je i dalje velika zagonetka. Rođen je u Viksur-Seju, na Loreni (1593), i skončao kao žrtva kuge u Lunevilu godine 1652, petnaest dana nakon smrti svoje supruge, jedne imućne dame. Ne zna se kako je izgledao (možda isto kao i njegov Sveti Jeronim?), ne zna se ništa o tome šta mu se dopadalo, o njegovim sklonostima, prijateljima, idejama, posvećenostima, običajima, intimi, putovanjima, itd.

Iz prošlosti mutnog bezdana, poneki oblici viđenog vraćaju se tako neodređeno, tako beznačajni, tako iskrivljeni, slabi i bedni. Drugi međutim, vraćaju se jasni, oštri i svetli.

Slika Žena sa kišobranom Pola Sinjaka iz 1893. godine je u neoimpresionističkom stilu koji je redak u njegovom umetničkom stvaralaštvu. Na slici, poznatoj i po nazivu Portret Berte Sinjak je prikazana Berta Robles, daleka rođaka Kamila Pisaroa, koga je Pol Sinjak upoznao u ranim 1880-im godinama, kada je posećivao kabare Le Chat Noir. Berta Robles je bila sa Sinjakom od tada i postala njegova supruga 1892. godine, nekoliko meseci pre nego što je ova slika bila naslikana. Slika se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

U velikom broju pesama Milan Rakić iznosi svoje spoznaje o životu i svetu, o smislu i besmislu postojanja. Učmalost čoveka i njegovo robovanje na zemlji našlo je osoben izraz u pesmi U kvrgama. U njoj je izraženo elegično osećanje o prolaznosti svega, ali je protkana i crtama otpora i prkosa.

Govoriti o stilu, dakle, znači govoriti o psihi, filosofiji, karakteru, i istoriji celoga naroda. Ali kako su kod nas i psiha i filosofija i karakter i istorija još u jeku formiranja i razvijanja, to, govoriti o našem stilu, znači govoriti o intimnom životu i o intimnim mukama našim.

Kamil Koro, koji je postigao slavu kao jedan od najznačnijih slikara pejzaža postneoklasične generacije, smatra se za prvoklasnog slikara realizma i glavnog predstavnika Barbizonske škole. Na slici Dama u plavom iz 1874. godine je pokazao, da je takođe bio izuzetan portretista i slikar figura sa istančanim osećajem za karakter. Ovo je jedna od njegovih poslednjih slika ženske figure koju je naslikao i danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Uspavanke su najstariji oblik porodičnih narodnih lirskih pesama. Zavisno od tumačenja funkcije i značenja, svrstavaju se i u običajne, odnosno obredne pesme. Nastale su u doba divljaštva, kada su ljudi verovali u magiju reči i pesme. Prožete su ljubavlju, majke prema detetu i odslikavaju porodičnu atmosferu.

Knulp reče: "Svaki čovek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dva čoveka se mogu posećivati, mogu razgovarati i biti jedan drugom bliski. Ali njihove duše su kao cvetovi, ukorenjene svaka na svome mestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala odvojiti od svoga korena, a to joj nije moguće. Cvetovi razašilju svoj miris i svoje semenje, jer bi voleli da se približe jedni drugima; ali cvet ne može ništa da učini da bi neka semenka došla na svoje pravo mesto. To čini vetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja."

Atraktivna palma, dugih listova hoveja se dosta gaji kao sobna biljka. Najčešće se gaje vrste Howea forsteriana i Howea belmoreanam, koje vremenom u sobi mogu do porastu i do plafona. Krasi ih raznovrsno, široko, lepezasto i perasto lišće, koje je zanimljiv detalj u svakom kutku doma, a neizostavan detalj u tropskom uređenju doma.

Jablanova moba pripada posleničkim narodnim lirskim pesmama, koje su nastale u procesu rada. U njoj se peva o silnoj mobi, starinskom običaju međusobnog pomaganja na selu, čime se naglašava solidarnost. Kao i mnoge posleničke narodne lirske pesme i ova pesma sadrži skriven motiv ljubavi, Jablana prema svojoj gospođi koja je ostala sama "kod dvora".