Artnit

Veruj mi, nema ničeg lepšeg u životu od ljubavi koja se budi. Opijum mutnih i potajnih želja koji do dna srca žudno uvlačiš u sebe, dubokim uzdahom, kao opojni, topli miris žalfijom obraslih senokosa. Tajna nepoznatog i beskonačnog, zvuci harfe večnog proleća na ustreptalim žicama duše. Maćaše! Ja ću kroz jedan čas među ovim zidovima što liče na strane mrtvačkog sanduka, u mukloj tišini hotelske sobe, da pucam u svoje srce.

Američki psiholog Hari Harlou je najpoznatiji po istraživanjima o majčinoj ulozi i socijalnim uticajima. Svoj najpoznatiji eksperiment o prirodi ljubavi majke i deteta, poznat kao Harlovljev eksperiment sproveo je tokom šezdesetih godina XX veka. Eksperiment je bio vezan uz privrženost primata i njihovih majki, a kao reprezentativni primati odabrani su majmuni, rezus makaki, vrsta koja živi na jugoistoku Azije, od istoka Avganistana do Tihog okeana, odnosno Istočnog kineskog mora.

Rekli su mi da je ljubav dostojna podsmeha. Rekli su mi: ništa lakše. I objasnili mi mehanizam mog srca. On je očigledan. Rekli su mi da ne verujem u čudo: ako se stolovi okreću, znači da ih neko gura nogom. Najzad, pokazali su mi čoveka koji se zaljubljuje po komandi - zaista zaljubljuje, čak se i sam zavarava. Šta biste hteli bolje, zaljubljeni, otkad je sveta i veka zna se šta znači biti zaljubljen.

Vaj! Tih lepih večeri nema više. Došao je dan kad sam vas morao ostaviti, tebe i polja Provanse. Sećaš li se, lepi moj sne, rekli smo jedno drugom zbogom, jedne jesenje večeri, na obali rečice. Obezlistana drveta činila su horizonte širima i sumornijima: polje se u taj pozni čas, pokriveno suvim lišćem, prostiralo crno, sa velikim i žutim mrljama kao kakav ogroman suknen zastirač. Na nebu su iščezavali poslednji zraci, a sa istoka se pela noć preteći maglom, mračna noć koja je imala da dođe iza nepoznate zore.

Tu i tamo raslo je neobično drveće, kao čudnovate vizije snova, u bujnom moru trave, i njihova vita stabla nisu rasla pravo, već koso, prema sunčanim zracima, koji su u podne zavirivali u sredinu doline. Kora im je bila naizmenično išarana jasnim sjajem slonove kosti i srebra, i od nje su mekši bili samo obrazi Eleonorini; kad široko blistavo zeleno lišće ne bi uzdrhtalo lagano kada ga povetarac pokrene, mislio bi čovek za ta stabla da su džinovske zmije iz Sirije, koje odaju čast suncu, svom gospodaru.

Charlotte: Da si ti zaista željela dijete nikada te ne bih mogla prisiliti na pobačaj.

Eva: A čime da ti se suprotstavim? Ti si mi ispirala mozak već od djetinjstva, uvijek sam se pokoravala tvojoj volji, bila sam zaplašena i nesigurna i trebala mi je pomoć i podrška.

Mi malo znamo, ali da se moramo držati teškog, to je izvesnost koja nas neće napustiti. Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo.

- On te je stvarno volio, rekoh.

- Volio me je, ali za sebe; ljubav je prirodna fatalnost, kao glad ili žeđ. Naša ljubav je bila samo slučaj među hiljadu drugih. Pogleda me s ustručavanjem: Znam ja da ima i drugih ljudi koji se vole...

Ali ja se upoznadoh, na ulici s jednom devojčicom koja je radila u jednoj radnji.

Vi znate kakve su te male pariske ljubavi. Idete tako nekog dana u školu i sretnete negde usput mladu osobu sa puštenim viticama niz leđa, kako se šeta pod ruku sa prijateljicom pre no što ode na rad. Izmenjaju se pogledi i vi osetite onaj mali potres koji može da vam zada oko izvesnih žena.

Ovde se mora pomenuti i jedna druga česta greška. To je, naime, zabluda da ljubav nužno podrazumeva odsustvo sukoba. Baš kao što ljudi obično veruju da bol i tugu treba izbegavati u svim prilikama, tako isto veruju da ljubav podrazumeva potpuno odsustvo sukoba. A potvrdu ovakvog shvatanja nalaze u činjenici da borbe oko njih izgledaju samo kao razorne izmene udaraca koje ne donose nikakvog dobra ni jednoj ni drugoj strani.