Rejmond Karver - Šta se desilo sa tom ljubavlju?
“Šta iko od nas stvarno zna o ljubavi?“ rekao je Mel. “Meni se čini da smo tek početnici u ljubavi. Kažemo da volimo jedni druge i to je istina, ne sumnjam u to. Volim Teri, i Teri voli mene, i vi isto volite jedno drugo. Znate o kojoj ljubavi govorim. O čulnoj ljubavi, tom impulsu koji vas vodi ka nekome ko je poseban, kao i o ljubavi prema biću druge osobe, njenoj ili njegovoj suštini, takoreći.
Gi de Mopasan - Kad cijelog života radiš, dođe ti jedan čas kad spaziš da si i nešto drugo mogao učiniti, i tada žališ
Godinama smo teško živjeli, gospodine. Posao je bio slab, i nismo imali novaca za izlete. A zatim smo se odvikli od toga. Druge stvari ti se miješaju u glavi; u trgovini više misliš na blagajnu nego na udvaranje. Malo-pomalo smo starjeli, a da to nismo ni opazili, kao mirni ljudi koji više uopće ne misle na ljubav. Ništa toliko ne želiš kao ono što si opazio da ti nedostaje.
Nikolaj Berđajev - Svaki altruizam je u suštini maskirani utilitarizam, on je religija ljudske dobrobiti
Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.
Sigmund Frojd - Ljubav nije sposobna samo za jednu, nego za tri opreke
Slučaj ljubavi i mržnje stječe osobit interes zahvaljujući okolnosti da se protivi uvrštenju u našu shemu nagona. Čovjek ne mora sumnjati u najprisniji odnos između tih dvaju osjećajnih suprotnosti i seksualnog života, ali se mora naravno protiviti tome da ljubav shvati otprilike kao jedan poseban parcijalni nagon seksualnosti u istom smislu kao i neki drugi. U ljubavi bi se radije htjelo vidjeti izraz cjelokupne seksualne težnje, no time ništa ne razjašnjavamo i ne znamo kako treba shvatiti materijalnu opreku te težnje.
Mit o srodnim dušama - mit o androginu
Postoje mnoge teorije o srodnim dušama. Stari Grci su imali mitološko objašnjenje o njihovom nastanku. Njihov mit o srodnim dušama je poznat i kao mit o androginu (od grčke reči andros, što znači muškarac i gyné, što znači žena). U dijalogu Gozba ili Simpozij Platon prikazuje učesnike, istorijske ličnosti dok u veselom terevenčenju govore o ljubavi. Poznati grčki komediograf Aristofan predstavlja mit o srodnim dušama.
Pol Elijar - Moja večita Gala
Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)
Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.
Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija
Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.
Visente Blanko Ibanjes - Ljubav koju si pustio da ode, daleko je, tako je daleko, ma kako je jurili nikad je ne bismo dostigli
- Kad bi ti samo htjela! Kad bi mi dozvolila da odem za tobom, pa i kao sluga.
I uhvati je za ruku, stiskajući je strastveno, uvlačeći prste pod rukav i milujući joj ruku ispod rukava.
- Uzalud! - odgovori ona sa hladnim potsmijehom. - Ti si za mene mrtav. Moje se tijelo ne budi na tvoj dodir, ne osjeća ga.
Anri Pjer Roše - Samo u jednom trenutku voli se sasvim
Džim je otišao na putovanje po jugu s nekim Džekovim sunarodnikom. Mnogo je mislio na to dete i na lik koji Kejt beše nacrtala: razbarušena plava glavica sa ozbiljnim pogledom. Opet je bio sav ustreptao od ljubavi prema Kejt i prema malome, čiji bi prisustvo sve preokrenulo i razrešilo. Ali, kad se vratio, nade za dete više nije bilo.
Pol Elijar - Iz pisma Gali
(Pariz) 27 (aprila 1930)
Nedelja
Moja Gala, zato što ne bih mogao da živim da ti nisi moja. Mislim neprestano na tebe, ali ti mi tako nedostaješ da bih, kad bih imao novac, otišao da stanujem u hotelu. Ti ne znaš, jedva možeš i da naslutiš atmosferu ovog stana koji sam stvarno želeo za tebe i u kome si ti tako malo stanovala i to u zimu. A okolina, ugao ulice kojim smo zajedno skretali, sve o čemu sam sanjao: kuda da te odvedem, tvoje haljine, tvoja zadovoljstva, tvoj san, sve što sam učinio nevešto, sve što sam hteo da popravim.
Verkor - Francuska nije zemlja kao druge
I na onim drumovima ne mogu da te zamislim drukčije nego umornog, kako odmotavaš, dan za danom, dugi lanac svoga trpljenja. Sam si mi govorio o tome: “Bilo je teško“, pričao si mi, “sa onom tvojom teškoćom izražavanja koja se pretvarala u čudan lakonizam. Bilo je teško, ali... Igo!“ I sve mi je bilo jasno. Jer ono što ti je davalo snagu u teškom i napornom iskušenju bilo je isto ono što je održavalo krstaše, satrvene od umora: ljubav, vera - i sveci.
