Artnit

Sen-Žil, 22. avgust 1926.

Rajnere, odgovaraj samo sa "da" na sve što ja hoću - neće otuda proisteći ništa strašno. Ako ti kažem, Rajnere, da sam ja tvoja Rusija, ja ti samo kažem (još jedared) da te volim. Ljubav živi od izuzetaka, izdvajanja, isključivanja. Ona živi od reči i umire od postupaka. Težiti da stvarno budem tvoja Rusija - za to sam isuviše pametna! Obrt reči. Obrt ljubavi.

Jedan od napoznatijih psihologa današnjice Robert Sternberg, tvorac triarhične teorije inteligencije, takođe razvija triangularnu teoriju ljubavi. On smatra da se ljubav sastoji od tri komponente intimnosti, strasti i odanosti, koje mogu da budu zamišljene kao ljubavni trougao sa tri komponente koje formiraju temena.

U godinama pre polne zrelosti, mladalačka moć ljubavi ne obuhvata samo oba pola već sve i svakog, kako čulno tako i duhovno, sve je nadahnuto ljubavnom čari i čudesnom moći preobražaja, što se u kasnije doba povremeno vraća samo kod izabranih i pesnika.

Hajtauer opet sedi kao istočnjački idol između svojih ruku paralelno položenih na naslon stolice. - Idite, Bajrone. Idite. Sada. Odmah. Napustite zauvek ovo mesto, ovo strašno, strašno mesto. Ja vam čitam misli. Reći ćete mi da ste tek sada upoznali šta je ljubav; a ja ću vama reći da ste tek sad saznali šta je nada. To je sve; nada. Predmet nije važan, ni za nadu, pa čak ni za vas. To može imati samo jedan cilj, put kojim ste vi krenuli: greh ili brak.

- Stojte! Ni reči više. Znam što hoćete da kažete. I prvo - hoćete naime da kažete - zaboravili ste večnu ljubav svoje mladosti. Upravo to hoćete da kažete. Smem li vas onda sa svoje strane pitati, najpoštovaniji, gde je ostala moja prva, jedina i večita ljubav? Zar se nije udala za nekog artiljerijskog kapetana?

Tek sad je on najednom shvatio smisao ove prirodne čarolije. Šta su u samoj stvari hteli da mu kažu ovi nizovi topola na horizontu, koji stalno idu u povorci i kao da od njega beže i u isto vreme kao da jure njemu u susret, kako bi se zatim udaljili iza njegovih leđa iščezavajući u magli, dok su se pred njim pojavljivale sve nove i nove povorke jurušajući na njega?

Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.

Da, šta je ljubav? Vetar koji šumi u ružama, ne, žuta varljiva svetlost u krvi. Ljubav je pakleno vrela muzika koja čak i staračka srca nagoni da igraju. Ona je kao krasuljak koji se širom otvara dolasku noći, a kao sasa od daha se zatvara i od dodira gine.

Nato će zlatar: "Ali, uvaženi moj gospodine Tusmane, meni se čini da za takvo ophođenje ili, kako to vi izvolevate nazvati, za takav razgovor sa ženama treba mnogo iskustva i vežbe, ako čovek neće da bude bedno prevaren."

Život nije stvar svrhe već pitanje toka. Važan je tok. Kad čovek razmisli, i bela rada nalik je kakvoj rečici koja ima svoj tok i koja se nikada ne zaustavlja. Od trenutka kada se među listovima pojavi sićušan pupoljak, pa za sve vreme sporog i neprekidnog nicanja zelene stabljike, dok se vrhovi belih latica probijaju prema svetlosti dana, postepeno se uobličavajući u nabijeni beli i žuti cvet savršenog oblika, koji se otvara i zatvara nekoliko dana i noći zaredom da bi se na kraju sasušio i čudnovato nestao - za sve to vreme nema zaustavljanja, nema oklevanja, sve se pretvara u minijaturno proticanje jednog vedrog i veselog života, prelazi putanju od punog sjaja do tihog i blagog nestajanja, kao kakav savršeni potočić koji dugo, neumorno žubori da bi na kraju nečujno presušio, pa čak i tada bez oklevanja, bez zaustavljanja.