Artnit

Phalaenopsis orhideje, poznate i po nazivima orhideje noćni leptiri i moljac orhideje zbog oblika cveta, su jedne od najlepših, ali i prvih orhideja opisanih na Dalekom istoku. Njeni hibridi su danas veoma popularne sobne biljke, zbog neobičnih cvetova raznovrsnih boja, koji ostaju sveži i po nekoliko meseci.

Jedinstveni tursko-levičarsko-umetničko-građanski biotop. Još samo pre trinaest godina bio je to kraj Zapadnog Berlina gde niko nije hteo da živi. Jedno od najautentičnijih mesta u Berlinu, u kome se živi uglavnom noću.

Slika Žena sa bisernom ogrlicom u loži je jedna od nekoliko pozorišnih scena koje je Meri Kasat naslikala krajem 1870-ih godina. Ova slika je veoma tipična za impresionističko slikarstvo, a sa rasvetom i toplim bojama budi osećaj romantizma. Izlagana je 1879. godine na Četrvtoj izložbi impresionista u Parizu. Danas se slika nalazi u Muzeju umetnosti u Filadelfiji.

Sobna biljka ginura, koja se gaji kao puzavica ili kao žbun je zanimljiva zbog ljubičasto-zelenog lišća, upotpunjenog pahuljastim dlačicama. Nazivaju je i ljubičasta strast, ljubičasta plišana biljka ili plišana lozica zbog ovih listova. Neobičan kontrast boja na listovima se održava zahvaljujući sunčevoj svetlosti.

Međutim, ne mislim da je nužno da ovi prizori, zato što se ne javljaju kao sećanja, moraju biti fantazije. Meni se čini da potpuno isti značaj kao i sećanje ima to što njih - kao u našem slučaju - zamenjuju snovi, čija analiza redovno vodi natrag do istog prizora i koji neumornim preuređivanjem reprodukuju svaki deo njenog sadržaja. Sanjanje je isto tako jedna vrsta sećanja, mada pod uslovima koji važe za noć i za formiranje sna. Upravo ovim ponavljanjem kroz snove objašnjavam činjenicu da je pacijent malo po malo došao do sigurnog uverenja u realnost ovih praprizora, jednog uverenja koje ni malo nije zaostajalo za onim koje se zasniva na sećanju.

Novim senzibilitetom i doživljajem sveta Vojislav Ilić je tematski i metrički inovirao stih i uticao na dalji razvoj srpske poezije. Nova lirska osećajnost i svest o izuzetnom značaju forme, vidi se i u njegovoj poznatoj deskriptivnoj pesmi U poznu jesen. U pejzažni motiv pozne jeseni pesnik prenosi svoja sumorna i setna osećanja.

Siva čaplja je najpoznatija i najviše proučavana od svih vrsta čaplji. Rasprostranjena je u Evropi, Aziji i velikom delu Afrike. Naseljava mesta koja sadrže velike količine vode i imaju rastinje, kao što su močvare, velike bare, jezera, reke i morske obale, najčešće u toplijim područjima u kojima se ne zaleđuje voda. Ali, ako se zimi stajaće vode zalede, sive čaplje odlaze do najbliže reke i tamo provode zimu.

Došla su vremena kada moramo misliti o sebi iz aspekta života i smrti, ne kao sebične individue, nego iz aspekta čitave svoje rase, tog božanskog korova zemlje, raseljene po svetu, raširene po svim kontinentima, baš kao i taj nesrećni krompir (Solanum tuberosum) koji je potekao, kao i mi, iz dalekog mraka istorije i zemlje, no čiji se opstanak ne dovodi više u pitanje, kao naš, sve dok na svetu bude bilo gladnih usta i dok bude zemlje.

Sajmon Dejl je izgradio 2008. godine u Velsu na Novom Zelandu niskoenergetsku kuću od prirodnih materijala, sa malim uticajem na životnu sredinu. Svoju kuću, koju je dizajnirao arhitekta Piter Arčer ocenio je kao mali doprinos izgradnji održivih i permakulturnih objekata. Svojim dizajnom kuća podseća na kuću Hobita iz Tolkinovog romana Gospodar prstenova, koji je završen 1936. godine i smatra se za jednu od najčitanijih knjiga XX veka.

Čuveni švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung razvija teoriju o animi i animusu, kao arhetipskim figurama psihe. On pri tome određuje animus kao prasliku muškarca u ženi, a animu kao prasliku žene u muškarcu. Anima i animus su zapravo slike naših idealnih partnera koje se razvijaju u nama od najranijeg detinjstva. Marej Stajn, poznati jungovski psihoanalitičar u svom delu Jungova mapa duše o Jungovoj teoriji o animi/animusu piše: