Artnit

Očiju tvojih da nije je jedna od najlepših pesama ciklusa Daleko u nama iz pesničke knjige Kora, Vaska Pope. Ova pesma, kao i druge pesme iz ovog ciklusa označena je brojevima i koristi prvi stih kao naslov pesme.

Robin Vajt, vajar iz Engleske stvorio je seriju čarobnih, dinamičnih, bajkovitih skulptura vila od žica koje kao da su zamrznute u vremenu i prostoru u plesnoj pozi ili u borbi sa vetrom. Za ove skulpture ga je inspirisala jedna fotografija koju je uslikao u šumi. Neka njegova dela izložena su u Trentem parku u Velikoj Britaniji, a mogu se videti i u enterijerima ili eksterijerima domova, jer se prave i po narudžbini.

Đorđo de Kiriko je začetnik metafizičkog slikarstva, čije je kanone definisao i objavio u časopisu Pittura metafisica (Metafizičko slikarstvo). Kao tvorac metafizičkog slikarstva radikalno je promenio svet vizuelne komunikacije sledeći čuvenu formulu: "Treba slikati ono što se ne vidi". Na svojim slikama spaja svet imaginacije sa konstruktivnim oblicima realnog sveta, posebno naglašavajući plastične vrednosti predmeta. Smatra se da je stvorio najbolji deo svog slikarskog opusa u metafizičkoj fazi, između 1909. i 1919. godine.

Sav interes Sremca, sva vrednost njegova, to je u tipovima, u živim opisima inače uvek zanimljivih ličnosti. Nijedan naš pripovedač nema toliko i tako živih ljudi, ličnosti sa toliko života, bez ičega apstraktnoga i fiktivnoga. U Ivkovoj slavi on je dao tako izrađene tipove da su ostali popularni i van književnosti i da će ostati živi kao najbolje kreacije cele naše književnosti. Svaka od ličnosti koja dolazi na Ivkovu slavu, i ono desetak reči koje kaže, ima određenu fizionomiju, potpunu osobenost. To je cela jedna galerija tipova, vaskrsavanje celog jednoga sveta, i ništa nije razumljivije no veliki uspeh ove velike i dobre knjige: u nekoliko godina dva izdanja i dve dramatizacije.

Ljubavna poezija mostarskog pesnika Alekse Šantića razvila se pod jakim uticajem ljubavne pesme, sevdalinke. Inspiracija Aleksi Šantiću za njegovu čuvenu pesmu Emina, koja je kasnije postala popularna sevdalinka, je bila lepota njegove mlade komšinice Emine Sefić. Ovu pesmu prvi put je objavio u časopisu Kolo 1902. godine, a šest godina kasnije ju je, izmenjenu, uneo u knjigu Pesme.

Pop-art je umetnički pravac u savremenoj umetnosti, koji svoje korene ima u dadaizmu i kubizmu. Kao ideja nastao je u Engleskoj sredinom pedesetih godina XX veka, a naziv pop-art je prvi put upotrebio engleski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni potrošački način života. Svoj snažan razvoj ovaj umetnički pravac je doživeo početkom šezdesetih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama, naročito u Njujorku gde su nekoliko umetnika nezavisno jedan od drugog počeli da rade na način koji je bio blizak njihovom prethodnom iskustvu sa komercijalnom reklamom. Vodeću ulogu su imali Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn, Tom Veselman, Džejms Rozenkvist i Klas Oldenburg.

Vukovi su se pojavili sledećeg dana. Toliko smo o njima ovde govorili da su napokon rešili da se pokažu. Izgleda da nisu došli neprijateljski nastrojeni, možda zato što je ishod lova, tokom poslednjih noćnih časova, bio dovoljan da im utoli glad, a osim toga, jedna ovakva kolona, s više od pedeset ljudi, i to većinom naoružanih, nameće poštovanje i obazrivost, jer vukovi mogu biti zli, ali glupi svakako nisu.

Fovizam nije slikarska škola sa uskim teorijskim programom, već spontani pokret koji je nastao ujedinjenjem tri grupe umetnika sličnih pogleda, oko Anrija Matisa, koji je bio stub ovog pokreta, čije je okupljanje, trajalo od 1901. do 1905. godine. Jednu grupu su činili mladi slikari iz ateljea Gustava Moroa - Anri Matis, Alber Marke, Šarl Kamoan i Anri Mangen, drugu grupu iz Šatua - Moris Vlamenk i Andre Deren, a treću grupu iz Avra - Oton Friez, Raul Difi i Žorž Brak. Naziv ovog pokreta je izveden od reči faves što znači divlje zveri, a potiče od ironične dosetke jednog likovnog kritičara, koju su sami slikari prihvatili, jer su verovali da u njihovom slikarstvu postoji nešto "divlje" što nije ukroćeno navikama i konvencijama.

U enterijeru doma mali prostor uvek predstavlja izazov za uređenje, najčešće zbog velikih dimenzija nameštaja, ograničene veličine soba i posedovanja više stvari. Uz malo kreativnosti i ideja mali prostor u domu može da dobije osoben izgled i postane organizovan, maksimalno iskorišćen i funkcionalan.

Dugo mi je trebalo da se uverim da je to bio samo san, toliko prirodnom i jasnom mi se učinila slika s prozorom koji se otvara i vukovima koji sede na drvetu. Najzad sam se smirio i osetio kao da sam se spasao neke velike opasnosti, a onda ponovo zaspao.