Artnit

Opšte je poznato da je porodica, iz koje potiče glavni junak ovih sećanja, jedna od najstarijih. Stoga nije čudno da je i poreklo njenog imena izgubljeno u tami vremena. Pre mnogo miliona godina, zemlja, koja se danas zove Španija, nemirno je kipela u vrenju stvaranja. Prolazili su vekovi; pojavila se vegetacija; gde ima vegetacije, zakon Prirode određuje da ima i zečeva; gde ima zečeva, Proviđenje je uredilo da ima i pasa. Ništa od ovoga ne izaziva pitanje ili komentar.

Italijanska slikarka baroka Đovana Garconi se razlikovala od italijanskih umetnika tog vremena. Ona je slikala minijaturne portrete za svoje aristokratske mecene u Rimu, Veneciji, Firenci, Napulju, Torinu, ali njene omiljene teme su bile uglavnom dekorativne i sočne mrtve prirode voća, povrća i cveća. Doživela je veliki uspeh pod mecenstvom porodice Mediči. Prema jednom piscu iz tog doba, ona je mogla da proda svoju sliku "za bilo koju cenu koju je želela". Slika Mrtva priroda sa činijom limunova iz 1640. godine, koja se danas nalazi u muzeju Geti u Los Anđelesu, je karakteristična za slikarski stil Đovane Garconi.

Phalaenopsis orhideje, poznate i po nazivima orhideje noćni leptiri i moljac orhideje, gaje se kao sobne biljke i koriste za dekoraciju, zato što su njihovi cvetovi raznih boja ili šara i dugo traju. Ova vrsta orhideja se smatra za jednu od najlakših za održavanje, i zbog toga je najbolji izbor za početnike.

Kelner kao da je bio malo uvređen zbog pirinejskog cveća, te mu dadoh previsoku napojnicu. To ga je oraspoložilo. Prijatno je bilo nalaziti se u zemlji gde se ljudi mogu tako jednostavno učiniti zadovoljnim. Čovek nikad ne zna da li će mu se španski kelner zahvaliti. U Francuskoj je sve postavljeno na tako čistu finansijsku osnovu. To je zemlja u kojoj se najjednostavnije živi. Niko ne komplikuje stvari time što će vam postati prijatelj iz nekih nejasnih razloga. Ako želite da se sviđate ljudima, treba samo da potrošite malo novaca. Potrošio sam malo novaca i svideo sam se kelneru. Cenio je moje pohvalne osobine. Radovao bi se da ponovo dođem. Jednom ću opet tu večerati, i njemu će biti milo da me vidi i zaželeće da večeram za njegovim stolom. To bi bila iskrena naklonost, jer bi počivala na zdravoj osnovi. Bio sam opet u Francuskoj.

Pravac u slikarstvu neoimpresionizam predstavlja u isto vreme dalji razvoj i kasnu fazu, odnosno reakciju na impresionizam. Termin neoimpresionizam je prvi put upotrebio francuski likovni kritičar Feliks Feneon 1886. godine. Za osnivača neoimpresionizma smatra se francuski slikar Žorž Sera, koji ga je po svojoj slikarskoj tehnici nazvao divizionizam. Jedan od glavnih predstavnika neoimpresionizma francuski slikar Pol Sinjak je ovu tehniku nazivao poentilizam.

- Tačno - dodade Kac - sada si, Tjaden, prvi put nešto umesno rekao; država i domovina, to je zaista razlika.

- Ali oni ipak ujedno spadaju - razmišlja Krop - ne postoji domovina bez države.

Francuska slikarka Suzan Valadon je slikala portrete, pejzaže, mrtve prirode, a posebno, ženske aktove. Ona je međutim, najpoznatija po svojim ženskim aktovima, posebno zato što je to bilo neobično za slikarku u XIX veku. Slika Plava soba ili kako se još često naziva Autoportret Suzan Valadon iz 1923. godine, koja se danas nalazi u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti u Parizu, je jedna od njenih najpoznatijih slika sa ovom temom.

Konzola sto je mali, uzak dekorativni sto, koji se koristi u uređenju savremenog enterijera doma zbog zanimljivog izgleda, kao i zbog funkcionalnosti. Ovaj sto može da se stavi u svaku u prostoriju u domu i unese lični pečat u njeno uređenje, a pošto je dovoljno širok postaje mesto za držanje raznih potrebnih sitnica, ukrasa ili jednostavno svežeg cveća.

S teškoćama i neverovatnom upornošću, Leonardo je izbliza posmatrao strukturu kostiju i mišiće koji je pokrivaju, krvotok i kretanje udova kod ljudi. Posle direktnih posmatranja, uvek bi usledio crtež olovkom. Ostavio je bezbrojne stranice zabeležaka, skica i komentara za zapažanjima o ljudskom telu i njegovim proporcijama. Strasno se interesovao za anatomiju i fiziologiju. Godine 1489, počeo je da piše knjigu "O ljudskoj figuri", traktat u koji je uložio mnogo rada i detaljnih merenja. Bio je spreman da svoj rad suoči sa jedinom postojećom knjigom te vrste, koju je napisao Rimljanin Vitruvio, arhitekt iz vremena Rimske imperije, u I veku pre Hrista.

U bajkama Grozdane Olujić susreću se neobični i novi svetovi događaja i junaka. Koristeći se različitim simbolima i uvek obnovljenim motivima, Grozdana Olujić prepliće san i javu, realnost i fantaziju, smeh i ironiju, ukazujući na neke nove dimenzije misli o ljudskom životu i postojanju. Poznata je njena umetnička bajka za decu Sedefna ruža, čija tema je čežnja za neostvarenim željama male školjke, koja se budi iz svojih snova razočarana promenom životne situacije.