Nadžnjeva se momak i djevojka
Narodna lirska pesma Nadžnjeva se momak i djevojka spada u posleničke narodne lirske pesme ili pesme o radu. U njoj se veliča druženje na mobi kao zajedničkoj, dobrovoljnoj pomoći u korist svih, na koju su se veoma rado odazivali momci i devojke, jer je to bila retka prilika da budu blizu jedno drugom. Pored motiva rada u pesmi je dat motiv takmičenja, kao i skriven motiv ljubavi između dvoje mladih.
Nega gnezdaste paprati
Gnezdasta paprat (Asplenium nidus) ili sleznica je vrsta paprati koja se često gaji kao sobna biljka, zbog svojih velikih sjajnih zelenih listova sakupljenih u rozetu. Lakše se neguje i oblikuje od drugih vrsta paprati, koje se gaje kao sobne biljke. Pošto joj je potrebno dosta vlage, a ne prija joj direktno sunce, može se držati u kuhinji ili kupatilu.
Džerom Dejvid Selindžer - Majka i Kćer
"Rekao je kako bi bilo veoma lepo da se dolazeći kući nađeš u pogrešnom stanu. Da zabunom ručaš sa nepoznatim ljudima, da zabunom spavaš u tuđem krevetu, i da se izjutra, odlazeći, sa svima izljubiš kao da su tvoja prava porodica. Rekao je kako bi čak voleo da svi ljudi na svetu potpuno isto izgledaju. Rekao je kako biste tada za svakoga koga sretnete mogli misliti da vam je žena, majka ili otac, i ljudi bi se neprestano međusobno grlili bilo gde da se nađu, i to bi bilo "baš zgodno"."
Scindapsus - potos
Scindapsus je puzavica srodna filadendronu, koja se sve češće gaji kao sobna biljka. Poznat je i pod imenom Pothos (potos). Prema istraživanjima NASE spada u kategoriju biljaka prečistača vazduha. Pošto upija štetne materije, kao što su na primer dim od kuvanja i cigareta, i pročišćava vazduh, posebno je dobar izbor za kuhinje i dnevne sobe.
Zao gospodar
U posleničkim narodnim lirskim pesmama opeva se rad, koji se često doživljava kao lepota i radost, ali i kao prilika za druženje, razgovor pa i ljubav. Narodni pevač je, međutim umeo da uoči razliku između rada na imanju gostoljubivog domaćina i škrtog gazde eksploatatora. Kratka narodna lirska pesma Zao gospodar, koja pripada krugu posleničkih pesama obojena je snažnom socijalnom notom i ističe negativno osećanje koje pobuđuje rad kod zlog gospodara.
Salvador Dali - Žirafa u plamenu
Čuveni španski nadrealistički slikar Salvador Dali je 1937. godine naslikao poznatu sliku Žirafa u plamenu. Slika izražava stav nadrealista, da je slikarstvo samo sredstvo za oslobađanje nesvesnog, koji je imao osnovu u psihoanalizi Sigmunda Frojda. Iako je Dali izjavio da je slika apolitična, ova slika ipak predstavlja njegovu ličnu borbu protiv Španskog građanskog rata u njegovoj domovini. Slika se danas nalazi u Kunstmuseumu u Bazelu.