Artnit

Češirska mačka je jedan od popularnijih likova iz romana Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola, objavljenog 1865. godine. Ovaj čudan, mistikom obavijen i spoznajom obilat lik koji ima sposobnost nevidljivosti i iznenadnog pojavljivanja, čuven je po svom širokom osmehu iz koga se može zaključiti da dobro zna odgovore na sva svoja čudna pitanja ili da se pomirio sa činjenicom da odgovora nema. On je očigledni simbol intelektualnog odvajanja, a sa fiksiranim osmehom nalik je na zabavljenog posmatrača.

Japanski grafičar Edo perioda i ukijo-e slikar Kacušika Hokusaj je pred kraj svog života počeo da crta mnoge velike mačke. Tigrovi su postali tema kojoj se vraćao nekoliko puta. Drvorez u boji Stari tigar u snegu iz 1849. godine je jedan od njegovih poslednjih radova i može se čitati kao autobiografski, koji izražava Hokusajeva osećanja prema sopstvenom starosnom dobu i procesu starenja. Danas se ovaj drvorez nalazi u privatnoj kolekciji.

Kad bi drveće hodalo je jedna od najpoznatijih pesama Grigora Viteza. Objavljena je kao prva pesma u istoimenoj zbirci za decu 1959. godine. U njoj je jednostavnim stilom i jednostavnim jezikom opisana personifikacija motiva iz prirode. Na maštovit način kroz melodične stihove prikazuje se šta bi se dogodilo kada bi drveće moglo hodati, šetati i menjati mesta.

Kad bi drveće hodalo,
Šume bi se razilazile na sve strane.
Drveće bi hodalo,
A mahale njihove grane.

Svojim mnogobrojnim studijama drveća tokom perioda od pet godina između 1908. i 1913, Pit Mondrijan je demonstrirao svoj proces destilacije suštine lepote iz prirodno skladnih oblika. Drveće ga je privuklo zbog njihove složene i često haotične strukture. Ipak, istovremeno su to uravnotežene kompozicije koje takođe odražavaju svoje okruženje zajedno sa delovanjem vremena. Sliku Crveno drvo poznatu i po nazivu Crveno drvo (veče), koju je naslikao između 1908. i 1910. godine smatra se za najznačajniju iz serije na temu drveta. Danas se ova slika nalazi u Gemeentemuseumu u Hagu.

Drvo duda je predstavljalo različite ideje među različitim kulturama i bilo simbol prirode, vere, rasta, a za neke i smrti. Neka od simboličkih značenja duda vezana su za njegova svojstva i uključuju podršku, negovanje i samopožrtvovanje. Veruje se da plod duda daje snagu, pojačava intuiciju, pomaže čoveku da se odbrani od sila tame, ali i da zaljubljenima ostvaruje ljubav. Prikazi simbola duda su česti u umetnosti.

U zemljama širom sveta gde rastu borovi, mnoge legende, verovanja i folklor okružuju ovo veličanstveno drvo. Bor simboliše plodnost, mudrost, dugovečnost, mir i daje ljubav i nadu. Koristio se kao pogrebno ili božićno drvce, a njegova smola za pročišćavanje, sterilisanje, u kadionicama za pročišćavanje svetog prostora hrama, za dočaravanje večnog. U umetnosti se pojavljuje kao simbol životne snage, u književnosti evocira očekivanje. On je takođe izvor inspiracije, a Pol Sezan je bio inspirisan borovima dok je slikao sliku Velika drveća, koja su i danas u njegovom vrtu u Eks en Provansi na jugu Francuske.

O, ako zbilja, dok je mrak
Kad san utiša duše žive,
I s neba padne sjajni zrak
Na neme grobne ploče sive.

Nadrealistička slikarka, vajarka i književnica poreklom iz Velike Britanije Leonora Karington je 1937. godine na jednoj londonskoj zabavi upoznala nemačkog nadrealističkog umetnika Maksa Ernsta sa kojim je započela ljubavnu vezu. Par se preselio prvo u Pariz, a zatim u seosku kuću zvanu Les Alliberts u selu severno od Avinjona, gde je Leonora naslikala oko 1939. godine Portret Maksa Ernsta. Danas se ova slika nalazi u privatnoj kolekciji.

Anri Matis i Andre Deren su slikali portrete jedno drugog 1905. godine dok su boravili u luci Kolijur na jugu Francuske. Portret Andrea Derena je reprezentativan primer Matisovog fovističkog perioda. Komplikovani kontrasti boja između figure i pozadine pokazuju njegovo majstorstvo boje, a analiza pokazuje da je koristio pigmente tipične za početak XX veka, kao što su kobaltnoplava, kadmijum narandžasta, hrom žuta, plavkasto-zelena i rumena boja. Danas se ova slika nalazi u galeriji Tejt u Londonu.