U staroj Grčkoj borovi su bili posvećeni boginji Reji, koja je predstavljala sveukupnost i sadržavala je parove suprotnosti, konfigurišući se kao androgin iz kojeg je poteklo stvaranje. Prema grčkom mitu od smole je bila krv prelepog mladića Atisa koji je postao sveštenik svog hrama i zavetovao se na čednost. U njega se zaljubila boginja Kibela, ali ga je zavodljiva nimfa Sangaride navela da prekrši zavet. Izbezumljena ljubomorna Kibela je otrčala u planine gde se zaustavila kod bora i kastrirala mladića. Atis je iskrvario do smrti, ali Jupiter mu se smilovao i pretvorio ga u besmrtni bor, a Saturn je postao njegov zaštitnik.
U starom Rimu bor se smatrao amblemom devičanstva, a čedna boginja Dijana je krunisana vencem bora. Bahusov stub rimski pisci opisuju kao zapaljiv i mirišljav borov stub.
U Japanu je simbol bora povezan sa nepokolebljivom snagom i ljudima koji uprkos pritiscima sa svih strana brane svoje mišljenje, kao što bor odoleva naletima vetra i oluje. Zbog trajno zelene krošnje i nepokvarljive smole, na Dalekom istoku bor je simbol besmrtnosti. Od bora i čempresa se grade šintoistički hramovi i izrađuje obredni pribor. U Kini je često bor udružen sa drugim simbolima dugovečnosti i tvori trijadu sa pečurkom i ždralom ili bambusom i šljivom i nalazi se na vratima Grada vrba ili Kruga neba i zemlje, boravišta besmrtnosti.
Davno, u severnoj Evropi borovi su bili ukrašavani krajem godine u čast rođenja Freja, nordijskog boga sunca i plodnosti. Vrhovi borova bili su osvetljeni, jer su zimi kako su dani postajali sve kraći severni ljudi mislili da će tako svetlost privući sunce.
Za Indijance borovi predstavljaju mudrost i dugovečnost, a za druge kulture predstavljaju plodnost i život. Zato što je zimzeleno drvo, bor je simbol besmrtnosti i večnosti. Pored ovog važnog značenja, zajedničkog svim četinarima, bor takođe simboliše bračnu sreću i plodnost zbog igala spojenih u parove i kalemljenih na kratke grančice.
