Artnit

Sultanija Mihrimah, kćerka Sulejmana Veličanstvenog i njegove voljene supruge, sultanije Hurem, bila je jedna od najuticajnijih i najmoćnijih žena u otomanskom carstvu u XVI veku. Samo nekoliko slika iz XVI veka iz Venecije, za koje se pretpostavlja da su varijacije originalne izgubljene slike Ticijana Večelija koja datira između 1552. i 1557. godine, prikazuju sultaniju Mihrimah.

Šeboj (Cheiranthus cheiri) ili romanija kako se u narodu zove, često se gaji u vrtovima kao ukrasna baštenska biljka, ali sve više i u žardinjerama i saksijama na terasama i balkonima. U prostor unosi šarenilo raznovrsnih boja, ali i prijatan miris koji podseća na ljubičice.

Eukaliptus se može prilagoditi rastu u zatvorenom prostoru. Neke vrste, kao što su na primer jabučasti eukaliptus (Eucalyptus gunnii), limun eukaliptus (Eucalyptus citriodora) i srebrni dolar eukaliptus (Eucalyptu cinerea) se veoma uspešno gaje kao sobne biljke. Ako se eukaliptusu obezbedi dosta sunčeve svetlosti postaje laka biljka za gajenje. Pravilnom negom eukaliptusa dobija se ne samo zanimljiv detalj, već i svežiji vazduh u domu.

U pesmama Alekse Šantića prisutan je često protest protiv mučne sadašnjosti kroz iskazanu patnju i veličinu radnog čoveka, seljaka i radnika kao jedan od vidova u kojima se izražava rodoljubivo osećanje. U pesmi O klasje moje, štampanoj 1910. godine, pod naslovom Muka, posle Austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, ukazuje na težak život hercegovačkih seljaka.

Retko je koji grad u istoriji bio smrtonosniji i poželjniji od Londona u šesneastom veku. Uslovi koji su i drugde otežavali život u Londonu su bili posebno izraženi, dok su novopridošlice u vidu mornara i ostalih putnika neprestano obnavljali gradske zalihe zaraznih bolesti.

- Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti. Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove više neće imati dejstva. I onda će svi narodi biti u pravu.

- Ali ima naroda koji bi želeli da uživaju u miru svoju kulturu, i drugih koji nemaju kulture, i koji vole rat da bi se zabavljali rušeći.

Kada je čula za streljanje đaka u Kragujevcu, 21. oktobra 1941. godine, duboko potresena ovim događajem, Desanka Maksimović piše svoju poznatu pesmu Krvava bajka. Ova pesma postaje jedan od najpotresnijih poetskih zapisa i svedočanstava o Drugom svetskom ratu, bajka bez srećnog kraja, umrljana krvlju. U njoj su iskazani tuga i bol zbog stradanja kragujevačkih đaka.

Bonsai je danas prisutan u celom svetu kao hobi. Za neke je bonsai umetnost, za neke baštovanska veština, a u svojoj postojbini je često način života. Iako se koriste mnoge moderne hortikulturne tehnike pri gajenju, bonsai je i dalje veliki izazov za sve ljubitelje biljaka. Dobro negovan bonsai uvek predstavlja pravo malo remek-delo baštovanstva.

Nego, kako radost i sreća čine čoveka divnim! Kako kipi srce puno ljubavi! Čini se čoveku da će preliti celo svoje srce u drugo srce, hoće da sve bude veselo, da se sve smeje. I koliko je zarazna ta radost! Juče je u njenim rečima bilo toliko nežnosti, toliko dobrote srca prema meni... Kako mi se udvarala, kako mi se umiljavala, kako hrabrila i blažila moje srce! I koliko koketerije od sreće! A ja... Ja sam primao sve to za pravu monetu; mislio sam da ona...

U delima nemačko-švajcarskog slikara Pola Klea preovlađuju apstraktne forme, a značajno mesto imaju ljudske i životinjske figure. Njegova velika ljubav prema ribama zbog njihovog statusa, značajne brojnosti, kao i tajanstvenih, nevidljivih, i prolaznih života koje su uglavnom živele neprimećeno ispod površine okeana iskazana je kroz brojne varijacije na ovu temu. U njegovim delima ponekad riba predstavlja isključivo sebe, ali mnogo češće znači više. Poznata je njegova slika Zlatna ribica završena 1925. godine, koja se danas nalazi u muzeju Kunsthale u Hamburgu.