Artnit

Jedna od glavnih tema francuskog impresionističkog slikara Kloda Monea bila su polja. Nakon preseljenja u Živerni, 1887. godine naslikao je jednu od svojih najznačajnijih slika, Polja u proleće. Ova slika je tipična impresionistička, u izuzetno strogoj organizaciji površina i paleti, i označava prekretnicu u Moneovom umetničkom opusu. Slika se danas nalazi u Državnoj galeriji u Štutgartu.

Sobne biljke unose živost i boje u svaki dom. Ako dom ima sunčanu sobu, ili velike prozore treba izabrati one vrste sobnih biljka koje vole sunce. Ove vrste sobnih biljaka su najbrojnije. Njima prija jaka svetlost, ali bez direktnog sunca u vreme kada je ono najjače. U toku zime mogu da se izlože potpunom osunčavanju.

Predstava nije bila tako loša kao neke koje sam gledao. Ali svejedno je bila glupa. Nešto o petsto hiljada godina u životu nekog starog bračnog para. Počinje kad su oboje mladi i sve, a roditelji te devojke ne žele da se ona uda za tog mladića, ali ona se ipak udaje za njega. Onda postaju sve stariji i stariji. Muž odlazi u rat, a žena ima brata koji je pijanac. Nisam baš mogao da se zainteresujem za sve to. Mislim, nisam se preterano uzbuđivao kad bi neko u toj porodici umro ili nešto. Svi su ipak bili samo gomila glumaca.

Skoro svaki čovek je osetio nelagodnost i napetost u prisustvu drugih ljudi. Kada ne znate tačno šta drugi ljudi misle o Vama može se javiti sumnja u sebe i osećanje nesigurnosti. Prema američkom sociologu Čarlsu Hortonu Kuliju, stepen lične nesigurnosti, koji se iskazuje u određenim socijalnim situacijama, time kako mi verujemo da nas drugi vide. Njegov poznati koncept sopstva u ogledalu izražava ideju da mi sliku o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. Drugi ljudi i njihove reakcije na nas su kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. Ovaj koncept je postao osnova savremenih teorija socijalizacije.

Pesma Tuga u kamenu predstavlja tipičan primer hermetičnog pevanja Momčila Nastasijevića. Ona je zagonetna i kazuje, ali na specifičan način. Naslov pesme sadrži dva osnovna, povezana motiva, tugu i kamen koji sadrže u sebi suštinsko značenje pesme. To je je pesma o čovekovom raspinjanju između "ovde" i "tamo", između zavičaja i daljine, doma i sveta.

- O, kako malo znaju oni koji nikada nisu voleli! Mislim da još niko nije opisao ljubav dobro, i pitanje je da li se uopšte i može opisati to nežno, radosno, i bolno osećanje, jer onaj ko ga je bar jednom doživeo, neće želeti da ga pretvara u reči. Čemu predgovori, opisi? Čemu izlišna leporečivost? Moja ljubav je beskrajna... Ja vas molim, preklinjem vas - izgovori najzad Starcev - budite moja žena!

Preko polovine slika čuvene meksičke slikarke Fride Kalo čine autoportreti. Na slikama ona često predstavlja sebe u društvu svojih različitih kućnih ljubimaca - majmuna, pasa, ptica i izražava svoje trenutno raspoloženje. Poznata je njena slika Autoportret sa majmunom iz 1938. godine, koja se danas nalazi u galeriji Olbrajt-Noks u Bafalu.

Smrt je prirodni deo životnog ciklusa, ili nešto čega se čovek plaši, ili se čak i odriče. Shvatanje takve neizbežne i stalne činjenice, kao što je ljudska smrt zavisilo je od istorijskog peroda u kojem se živelo, što pokazuju istraživanja čuvenog francuskog istoričara Filipa Arijesa koja su trajala petnaest godina. U svom delu Eseji o istoriji smrti na Zapadu Filip Arijes prikazuje promene u stavu čoveka Zapada prema smrti, od ranog srednjeg veka, gde je shvaćena kao poznata kolektivna ljudska sudbina, do savremenog industrijskog društva, gde se krije kao neprijatna porodična tajna.

Drugovi, kakav je sada naš život? Pogledajmo: naš život je bedan, mukotrpan i kratak. Kada dođemo na ovaj svet, daju nam taman toliko hrane da jedva preživimo. Oni koji to mogu da podnesu, prisiljeni su da rade do poslednjeg atoma snage. Kada prestanemo da budemo korisni, istog trenutka nas kolju s odvratnom surovošću. Nijedna životinja u Engleskoj pošto napuni godinu dana ne zna šta znači sreća ili dokolica. Nijedna životinja u Engleskoj nije slobodna. Život životinje je beda i ropstvo; to je živa istina.

U pesmama iz zbirke Spisak Vasko Popa teskoban i monoton urbani život savremenog čoveka prikazuje pomoću detalja, koji izmiču jednoličnosti i monotoniji nekom svojom osobenošću. Kesten, iz istoimene pesme je jedan usamljenik gradskih prostora, na čije postojanje vrši pritisak svet koji ga okružuje. Tako kesten postaje i simbol usamljeništva i otuđenja savremenog čoveka.