Artnit

Vladislav Petković Dis piše pesmu Naši dani 1910. godine, u vreme kada Srbija ulazi u jedno od najburnijih i sudbonosnijih razdoblja svoje istorije, kada se nalazi pred ratovima, balkanskim i Prvim svetskim. Ova potresna pesma, puna gorčine lirski prikazuje stavove Jovana Cvijića, o krizi ideja i načela, ustanova i uređenja, sa kojima su vezane krize savesti i morala koje potresaju dušu. Često se smatra da pesma Naši dani predstavlja osobenu lirsku sintezu Dange, Mrtvog mora, Stradije i Vođe Radoja Domanovića.

Aspidistra (Aspidistra elatior) ili ukrasni kukuruz, kako se često zove je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Dobro podnosi suv vazduh, dim, prašinu, neredovno zalivanje, promenu temperature, pa se čak može držati i u zamračenoj prostoriji. Zbog takvih skromnih zahteva dobila je naziv sirotinjska palma, a poznata je i pod nazivima biljka od livenog gvožđa ili gvozdena biljka. Aspidistra je idealna sobna biljka za hladnije ili tamnije delove u domu, u koje unosi tropski šarm.

- Veliki je grešnik ovaj čovek! - reče Bog. - Ja, Ivane, ne znam kakvu kaznu da mu izaberem; izaberi mu ti sam kaznu.

Dugo je mislio Ivan kakvu kaznu da mu dadu i naposletku reče:

Ciklus pesama Spisak iz zbirke Kora Vaska Pope je poetsko beleženje egzistencijalne situacije, tragičnosti, gubljenja slobode kroz slikanje domaćih životinja, biljaka i predmeta koje je čovek oblikovao svojom rukom. Sudbine svih njih su različite, ali su svi oni neostvareni i tragični. I u pesmi Maslačak, iz ove zbirke ističe se tragika i večni antagonizam u svetu.

Sobne biljke daju završni pečat uređenju kuhinje. One u kuhinju unose živost i vedrinu svojim bojama, zanimljivim teksturama listova i cvetova. Prozori, kuhinjski nameštaj, police i uglovi su mesta u kuhinji gde se obično stavljaju sobne biljke. Međutim, kuhinja nije idealno mesto za gajenje sobnih biljaka. Promenljiva temperatura i isparavanje su otežavajući činioci koje treba uzeti u obzir prilikom izbora sobnih biljaka.

Čim je Tesla završio svoje poslednje predavanje, pobegao je u sobu hotela "De la Paix" pravdajući se da je iscrpljen. Gotovo da je izgledalo kao antiklimaks kada mu je glasnik predao telegram u kojem je pisalo da mu majka umire.

Iako nikada nije putovao na Orijent, francuski slikar Žan Ogist Dominik Engr se čitavog života njime bavio. Na njegovim slikama se često pojavljuju odaliske, bele robinje u orijentalnom haremu, a egzotika se spaja sa erotikom. Velika Odaliska, iz 1814. godine, jedan od njegovih najpoznatijih aktova, naglašava fascinaciju Orijentom. Ova slika se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.

Gloksinije se smatraju osetljivim sobnim biljkama, ali uz pravilnu negu postaju zanimljiv detalj u svakom domu. Njihovi zvonoliki cvetovi raznovrsnih živopisnih boja unose vedrinu u svaki prostor. Kao i afričke ljubičice često ukrašavaju prozore, a u dom unose šarm starih vremena.

Zalud sam mu govorio da je jedini način da čovjek ne bude odijeljen od drugih da ima čistu savjest; pogledao me pakosno i rekao: "Po tom računu nije nikada nitko ni s kim." I onda: "Samo vi mene slušajte: ako hoćeš ljude da složiš da budu zajedno, pošalji im kugu; to je najbolji način. Ma gledajte oko sebe!"

U neposrednom dodiru sa Kosovom, koje je još bilo pod Turcima, Milan Rakić je u svojoj poznatoj rodoljubivoj pesmi Na Gazimestanu oživeo viziju legende o Kosovskoj bici i njenim posledicama. Ova pesma pripada ciklusu pesama Na Kosovu.